U Srbiji samo u osam porodilišta postoji skriner sluha, aparat kojim se bebama odmah po rođenju proverava sluh. Lakša oštećenja sluha roditelji, pa i lekari, neretko otkriju tek posle nekoliko godina. Stručnjaci tvrde da u prvim mesecima treba postaviti dijagnozu, kako bi terapija počela što pre.
U porodilištu u beogradskoj Gradskoj bolnici, gde bi trebalo da se bebama odmah po rođenju proverava sluh, takozvani skriner aparat ne radi. Nadležni ne znaju kada će aparat biti popravljen, pa ne čudi što se takav zdravstveni problem kod dece otkrije onda kada je već uveliko trebalo započeti rehabilitaciju.
Zato stručnjaci preporučuju uvođenje takozvanog skriner aparata u svim porodilištima.
Luka je drugi razred, odličan je đak i voli da čita. Iz genetskih razloga ne čuje od rođenja. Umesto da problem bude uočen čim je rođen, skriner aparata nije bilo, a pedijatar to nije mogao da primeti. Teško oštećenje sluha kod Luke posle godinu i po dana otkrila je majka.
Lukina majka Nena primetila je da se on igrao isključivo igračkama koje imaju svetlosni signal i koje se pomeraju, dok ga igračke sa zvukom nisu zanimale.
“Pre nego što smo se obratili za pomoć, ja sam, kada je Luka legao da spava, iz velike daljine duvala u pištaljku, pa sam primetila da ne reaguje, pa sam se sve više i više približavala krevecu i onda kad sam već došla preblizu dunula sam koliko god sam mogla. Videla sam da se nije ni pomerio, nije ni trepnuo, onda sam shvatila da ne čuje”, priča Lukina majka Nena.
Lakša oštećenja sluha roditelji, pa i lekari, neretko otkriju tek posle nekoliko godina. Stručnjaci tvrde da u prvim mesecima treba postaviti dijagnozu, kako bi se odmah tražilo rešenje.
“Tamo gde nema tih aparata, pedijatar praktično ne može da učini ništa. Ovakva stvar rešava mnogo problema kada se problem rano dijagnostikuje, rano se krene i sa terapijom i on dočeka vreme za formiranje govora sa već omogućenim slušanjem, jer mi govor, komunikaciju, učimo kroz ono što čujemo. Ako nema sluha nema ni govora”, objašnjava ORL specijalista Sandra Stojanović.
Čak ako dete na vreme dobije slušni aparat, da bi moglo što normalnije da funkcioniše i da se uklapa sa vršnjacima, neophodne su dugogodišnje terapije i česte lekarske kontrole. A za roditelje posebna obuka, jer takva deca ne čuju kišu, kucanje sata, pevanje ptica.
Surdolog Marica Radulović kaže da to što sad čuju ne znači da će deca odmah reagovati na to već moraju da se nauče i da doktori i roditelji moraju stalno da im skreću pažnju prema izvoru zvuka.
“Mi to kažemo: ‘Moramo dete kupati u zvuku’. Uporedo sa tim radi se i na razvoju govora. Kreće se od nekih početnih vežbi progovaranja, kao što se igramo sa svom decom. Znači onomatopeje, kako kaže krava, kako kaže koka”, objašnjava Radulovićeva.
U Srbiji samo u osam porodilišta postoji ušni skriner aparat, dok se u evropskim zemljama skrining sluha radi više od deset godina u svim porodilištima.
Komentari (0)