Mali Pariz, kako bi neki nazvali Šabac, trebalo bi da bude grad svetlosti, ali je, zbog sve većeg zagađenja vazduha, ipak u mraku, kao jedan od gradova s najzagađenijim vazduhom u Srbiji. Vazduh postaje sve vidljiviji, a građani osećaju i fizičke posledice. Peckanje očiju, otežano disanje, glavobolja, vrtoglavica – sve su to posledice prekomernog udisanja sone kiseline. Industrija se u Šapcu velikim delom zasniva se na preradi hemijskih supstanci, koje mogu dovesti do isparenja hlorovodonične kiseline (HCl, poznatija i kao sona kiselina).
Četiri Šapčanke organizovale su se s idejom zajedničke borbe protiv sad već vidljivog neprijatelja.
Mame Šapca shvatile su da bez njihovog ličnog aktiviranja u borbi protiv zagađenja vazduha, neće doći do promena.
Život u strahu za zdravlje dece i drugih članova porodice motivisao ih je da se udruže i pokušaju da se problemom zagađenja bave na drugačiji način. Osim jasne motivacije, njihovu snagu čini i znanje iz oblasti zaštite životne sredine budući da je jedna od osnivačica to oblast profesije. Dobro umrežene s drugim organizacijama poput Eko Barajeva i iRevolucije, počele su od ispitivanja kvaliteta vazduha. Pretpostavka je bila da vazduh spada u kategoriju lošeg. Kako u tom trenutku u osnovna merenja koja grad vrši nije ulazilo merenje prisustva HCl, aktivistiknje iz Mačve odlučile su da i to provere.
Mame Šapca angažovale su sertifikovanu laboratoriju da izmeri prisustvo HCl (sone kiseline) u vazduhu. Merenje je vršeno u periodu od sedam dana na različitim lokacijama u Šapcu. Ispostavilo se da je koncentracija HCl bila čak i do 14 puta veća od dozvoljene.
Nakon što su izašle u javnost s rezultatima ispitivanja, Mame Šapca pokrenule su i peticiju kojom se od grada Šapca zahteva uvođenje redovnih merenja HCl u vazduhu.
“Do sada smo, osim peticije, pravile i različita ulična okupljanja i razgovore sa sugrađanima, što planiramo da nastavimo i u budućnosti. Održale smo i tribinu “Kakav vazduh Šabac diše“, na kojoj je posećenost bila velika, a mi smo bile pozvane kod gradonačelnika na razgovor, koji, međutim, nije urodilo plodom“, govori Ljupka, jedna od “mama”.
Posle objavljivanja rezultata ispitivanja, oglasila se uprava jedne od fabrika, inače smeštene u naseljenom delu grada. Elixir Zorka navela je da redovno sprovodi ispitivanja i da su u periodu merenja njihovi rezultati bili u dozvoljenim granicama. Obe strane pokazale su zainteresovanost za formiranje radne grupe koja bi se bavila problemom zagađenja.
“Do sada smo pisali i gradu i ministarstvu, neophodno je da ljudi znaju kakav vazduh udišu. Međutim, i pored svih naših upita i rezultata ispitivanja, grad nije uvrstio merenje HCl u plan. Javne nabavke su prošle, a merač se nije našao na spisku”, kaže Ljupka.
Mame Šapca ne žele da unište industriju grada, već da grad donese propise po kojima će se kontrolisati rad fabrika koje rukuju opasnim materijama.
“Plan je svakako da nastavimo s informisanjem sugrađana o kvalitetu vazduha i posledicama koje veliko prisustvo HCl ima na zdravlje. Nastavljamo sve dok vazduh ne bude bez boje i mirisa“, poručuju iz Šapca.
Dokazivanje da problem postoji samo je jedna od stanica na putu do cilja. Zato Mame Šapca lagano koračaju ka boljem i zdravijem vazduhu, jer uz moć aktivizma sve je moguće.
Izvor: Crta
Komentari (0)