Mame, korona i rad od kuće: Priznajem, bila sam na ivici nervnog sloma

Podudarilo se tog dana da suprug i ja imamo sastanke vezane za posao u isto vreme. Oboje za kompjuterom, sa slušalicama u ušima, trudimo se da čujemo šta kolege govore „s one strane žice”.

Posle nekoliko minuta do stola dolazi naš četvorogodišnji sin, koji me vuče za rukav i traži da pravimo kulu od kockica. Signaliziram očima i rukama da me ostavi na miru i da ćemo posle da se igramo, ali on ne odustaje i počinje da plače. U tom trenutku suprug „ima reč” u razgovoru i shvatam da sam ja ta koja će morati da sluša sastanak „s pola uva” te odvodim dete u sobu i do kraja sastanka pravim kulu. U sebi „kiptim” i razmišljam o tome da li ću prvo početi da pišem tekst ili skuvam ručak.

Rad od kuće je za veliki broj majki postao realnost tokom vanrednog stanja zbog koronavirusa, koje je u Srbiji trajalo skoro dva meseca.

Ana Tadić je mama malog Nikole Džana. Ona radi u turskom kulturnom institutu „Yunus Emre” u Beogradu, u službi za odnose s javnošću. Njen suprug je tokom vanrednog stanja boravio u Turskoj, tako da je Ana radila od kuće i čuvala jednoipogodišnjeg Nikolu. Kaže da joj je sestra pomagala, ali da je svejedno osećala pritisak da sve postigne.

– Radni dan mi je trajao od jutra do mraka, radila sam kada bi dete spavalo – kaže Tadić za BBC na srpskom.

Posao u službi za medije i odnose s javnošću često nema određeno radno vreme, što joj je u ovom slučaju ponekad i odgovaralo.

– Ustajem u sedam, jer imam živi alarm – kaže Ana kroz smeh.

Posle doručka obično usledi igranjac, uspavljivanje Nikole i povratak za kompjuter.

– Obično odspava dva sata, pa tada radim – govori Ana.

Potom sledi kuvanje ručka, ponovo igranje s detetom, spremanje veša, pa potom i večere. Kada Nikola zaspi, vraća se kompjuteru.

Ana nije jedina koja ovako opisuje radni dan od kuće.

Da u porodici većina poslova pada na leđa mama, pokazalo je istraživanje „Majčinstvo u doba korone” koje je sproveo „Centar za mame”. Prema rezultatima, 60 odsto majki koje rade smatra da tokom trajanja vanrednog stanja nisu uspele da usaglase poslovne obaveze s porodičnim, odnosno da im je balansiranje palo teže nego inače.

Jovana Ružičić, osnivačica i direktorka organizacije „Centar za mame” i aktivistikinja koja se od 2012. godine zalaže za prava mama u Srbiji, sumira istraživanje.

– Naučno je dokazano da su žene bolje u multitaskingu, ali mislim da nijedna studija na svetu nije posmatrala ženu koja istovremeno radi, kuva, drži časove, pomaže oko domaćeg, sređuje kuću i vaspitava decu, i to skoro dva meseca bez prestanka.

Marija Sretković ima dvoje male dece: dečaka od godinu i po i devojčicu od četiri, a po struci je građevinska inženjerka. Kaže da joj je povratak na posao po ukidanju vanrednog stanja prijao, jer često nije mogla da se koncentriše na ono što radi pošto su deca tražila pažnju. Marijin poslodavac je imao razumevanja, pa je ona uspevala da posao završi u zavisnosti od obaveza oko dece.

Istraživanje je pokazalo da je svaka peta zaposlena mama radila sa radnog mesta, dok su ostale ili radile kod kuće ili nisu radile uopšte. Više od polovine ispitanica koje su radile od kuće kažu da je to u velikoj meri uticalo na njihovu produktivnost.

Mame su kazale da su na njihovu (ne)produktivnost najviše uticali:

– Mamama u Srbiji nije morala da se dogodi korona da bi ih nazivali superherojima – kaže za BBC na srpskom psihološkinja Vesna Janjević Popović. Dodaje da na Balkanu postoji kultoroški obrazac po kojem majka ima nekoliko uloga: da bude dobra majka i kuvarica, uspešna u poslu koji radi, da lepo izgleda.

Psihološkinja napominje da niko ne može biti savršen i uspešan u svim ovim ulogama. Ono što je važno je održavanje ravnoteže između njih. Ta ravnoteža je u potpunosti očigledna sada, kad je ceo svet stao zbog koronavirusa, a većina ljudi počela da radi od kuće.

– Niko nije ostao gladan od istog ručka koji je jeo dva dana zaredom. S decom treba da se igramo i čitamo im priče, to je ono što će pamtiti – kaže Janjević Popović.