Mama, zašto nemas vremena?

Mama, zašto nemaš

vremena za mene?

I da li su zauzete

tako druge žene?

Stalno negde žuriš,

na sastanak hitan,

ja u svemu tome

najmanje sam bitan.

Na sat stalno gledaš,

nervozna si, ljuta,

a ja tužno molim,

po hiljadu puta.

Mama, sedi malo,

da pričamo nežno,

Ne, ne mogu, sine,

to je neizbežno.

Moram već da pođem,

čekaju me tamo,

ne može se ono

završiti samo.

Mama, mila moja,

kako si mi draga,

drži me za ruku,

ti si moja snaga.

Mama, nemoj ići,

oči su mi tužne.

Mama, bez tebe su

sve nedelje ružne.

Sine, moram ići,

posao me čeka.

ti ostani tu,

nije važno, neka.

Mama, samo malo,

zastani kraj vrata

da ti sklopim nežno

ruke oko vrata.

A ti me još onda,

poljupcem nagradi,

znaš da meni to

nikad ne dosadi.

Zagrli me čvrsto,

pomiluj mi lice

i videćes moje

suze radosnice.

Mama, vreme leti,

godine će proći,

a ti da ih vratiš

vise nećes moći.

A kad vreme prođe,

videćes i sama:

najmanje od svega

ti si bila mama.

Ja ću da porastem,

krenem na put pravi,

a ostaću željan

pažnje i ljubavi.