April je mesec koji posvećujemo podizanju svesti o carskom rezu i podržavanjem svih onih žena koje su prošle kroz iskustvo carskog reza jer su i one podjednako važne, a njihovo iskustvo neprocenjivo. Zajedno možemo podići svest o značaju ove operacije koja spasava živote. Verujemo da svaka majka koja je prošla kroz iskustvo carskog reza ima jedinstvenu i moćnu priču koja može ohrabriti one žene koje su prošle kroz slično iskustvo i one koje carski rez tek čeka.
Foto: Privatna arhiva
Pročitajte Tamarinu inspirativnu priču sa carskog reza – mame jedne preslatke devojčice Sare 🙂
Sećam se da me je oblila strašna, hladna jeza
U porodilište sam došla jer sam premašila termin za tri dana, bez ikakvih simptoma i nagoveštaja da ću se poroditi. Signal za internet bio dobar, za ručak pilav, sestra Bojana me zvala prolongata. Sve kul, čekam bebu da konačno krene.
Isto veče me pregledao doktor i utvrdio da beba nema nameru da krene i predložio carski rez za sutradan ujutru. Sećam se samo da me je oblila neka strašna, hladna jeza jer sam mislila da beba pati u mom stomaku. Doktor me uverio da je sve u redu, beba samo nema nameru da izađe.
Porođaj kakav svaka žena zaslužuje
Došla je anesteziološkinja da me pregleda i da me uputi u proceduru. Ne sećam se kako se zvala, ja sam je zvala Maslačak. Topla, nežna, nasmejana, plava. Kao sunce. Sve je dogovoreno bez problema.
Noć proletela, ujutru tipične pripreme, glavna tema šta ide u koju kesu i gde ta kesa zatim ide.
Ulazim u salu, tamo kao u košnici. Svi trče, svi nešto pripremaju, nešto rade. Sestre me maze po kosi, pitaju kako će se beba zvati, je l mi prvo dete itd. U kafani nije bila bolja atmosfera ni kad smo kuminog prvenca slavili. 😆
Foto: Privatna arhiva
Dolazi doktor, ja sam već utrnula od anestezije, osećam kao da mi prebira po stomaku, kao da ga ljulja tamo-ovamo. Malo mi je muka. Sestra Maslačak mi daje masku s kiseonikom. Pitam se kad će već jednom početi ta operaciju. U tom mi jedna od sestrica kaže, evo bebe Sare! Sve je već gotovo, ništa nisam ni osetila. Porodila se ko gospođa. 😆
Čujem neki mali pisak, kao da je mače mjauknulo, to je moja Sara zaplakala
.png){kind=small}
Daju mi je da je poljubim i odnose je dalje da radi šta treba. Meni sestra Jelena kaže da pređem na susedni krevet i kad krenem oni svi skoče na mene da me zadrže i počnu da viču. Ona se zezala, nije očekivala da ću stvarno krenuti. Preneli su me na krevet i odgurali u sobu. Taj dan nisam videla Saru više, osim na slici koju mi je muž poslao. Sutradan polako ustajem.
Foto: Privatna arhiva
Boli kao da imam jaku upalu mišića posle trbušnjaka. Ne mogu naglo da ustanem ni da sednem. Ne mogu da se savijem da dohvatim nešto s poda. Jedem “plazmu” i pijem čaj. Popodne mi donose Saru i sve što je bolelo ne boli više. Gledam samo da se namestim da zamotuljku bude udobno. Lažu da se ne povežeš odmah sa bebom.
To je ljubav na prvi pogled
.png){kind=small}
To veče mi daju injekciju protiv bolova da lakše spavam. Sutradan ujutru donose Saru na druženje i sestrica pokušava da je namesti da sisa. Od toga nažalost nema ništa jer mleko nije krenulo. Mene pregledaju i konstatuju da je operacija protekla u najboljem redu. Malo kasnije dolazi pedijatar i kaze da zovemo tatu jer bi Sara išla kući.
U porodilištu smo bile tri dana. Sara se rodila pet dana posle termina. Vodenjak nije pukao, izašla je iz sterilne okoline u sterilno. Nije imala žuticu. Svi nalazi su bili uredni, bez infekcija. U porodilištu smo obe stekle drugare za ceo život.
Super pozitivno iskustvo. Bilo mi je krivo što se nisam porodila prirodno jer sam želela to iskustvo ali verujem doktorima da je carski rez bio najbolje rešenje za mene i bebu. 🥰
Komentari (0)