Mama iz Austrije: Ovako je izgledao naš prvi dan u školi

Zamislite da prvi dan škole izgleda ovako: vašeg prvačića u učionici dočekuje nasmejani učitelj u narodnoj nošnji i sa harmonikom, pa se upoznaju uz pesmu. Upravo tako je izgledao prvi susret sa školom za malu Biseru, koja živi u selu Nojhaus, nadomak Beča. Mama Radinka Danilov Šehović otkriva za Bebac kako je izgledao polazak u školu u Austriji.

Prvi utisci: Okupljanje u dvorištu škole

Prvi dan škole izgledao je ovako: svi učenici su se okupili u školskom dvorištu, direktorka je pozdravila skup, a onda su svaka učiteljica i učitelj prozivali svoje đake. Opština u kojoj živi porodica je mala, tako da je i škola u koju je Bisera krenula prošle godine mala – svaki razred ima po jedno odeljenje sa po 15 do 20 učenika.

— Naš učitelj je poslednji prozivao prvačiće. Nosio je narodnu nošnju – trahten, u muškoj verziji lederhoze, košulju i prsluk. Ovo ne treba da čudi. U Austriji se narodna nošnja nosi u svečanim prilikama, u pozorište, na proslave, čak i petkom na posao. Starija deca su otpevala nekoliko pesama dobrodošlice prvačićima i svi su pošli u svoje razrede – kaže Radinka.

Kako su se prvaci upoznali sa učiteljem?

U razredu je svaka klupa bila imenovana, priseća se, a bile su ostavljene i fascikle sa dobrodošlicom za dete i instrukcijama za roditelje.

— Deca su dobila i sitne poklone od učitelja. Proces upoznavanja je tekao kroz pesmu: učitelj je svirao tradicionalnu malu harmoniku i pevao stihove koje je dete trebalo da dopuni svojim imenom. Svako dete je moglo da se potpiše na tabli. Tog dana nije bilo nastave i ubrzo smo krenuli kući — kaže mama Radinka.

Svaki prvak nosi sa sobom veliku šarenu kupu (Schultüte) – nešto što liči na ogroman kornet sladoleda, koja je prepuna slatkiša i školskog pribora. Tüte prave sami, a poklone i slatkiše dobijaju od roditelja, komšija, rodbine…

Kada smo Radinku pitali šta je na nju ostavilo najveći utisak prvog dana škole, rekla je “široki osmeh učitelja, njegova prijatnost i posvećenost” i dodala: “Nije nas razočarao ni do kraja prvog razreda. Čovek fantastične energije”.

Šta se radi u prvom razredu i da li ima ocena?

Radinka kaže da su nastava i gradivo veoma jednostavni, te da neke škole ne ocenjuju prvake uopšte, ali i da su u njihovoj školi ocene počele da se dele već u drugom polugodištu.

— Deca mnogo koriste boje, pa su sveske iz nemačkog i matematike šarene i vesele. Neke škole ne ocenjuju prvake uopšte, a u našoj školi ocena nije bilo samo do polugodišta.

Prvi i poslednji nastavni dan se posećuje crkva i prisustvuje misi. Deca koja nisu religiozna nemaju obavezu da prisustvuju.

Mama iz Austrije nam kaže da roditelji dobijaju individualne savete, a da postoji jedan roditeljski sastanak, kada se detaljno objasni kako škola funkcioniše. U svakom polugodištu postoji po jedan individualan susret sa učiteljem, u trajanju od 15 minuta, a jednom od ta dva susreta prisustvuje i dete i govori o svojim uspesima.

Koliko koštaju knjige za školu u Austriji?

— Knjige su u Austriji besplatne za učenike osnovne škole, koja traje četiri godine. Sveske i školski pribor se kupuju. Ono sto me je obradovalo je detaljna lista u kojoj je pisalo kakve sveske treba da se kupe, šta se pakuje i u kakvu torbu za fizičko, kakve kutije i peratonice treba da se kupe i šta u njih da se stavi za različite vrste aktivnosti. Bukvalno je svaki detalj napisan, sortiran i objasnjen. Papirnice imaju specijalne ponude za ovakve pakete, pa je dovoljno ostaviti listu i doći za nekoliko dana po opremu. To značajno smanjuje stres — naglašava Radinka o svom iskustvu polaska u školu.

Opština u kojoj žive ima specijalne programe za porodice, pa su prošle godine, kao podršku porodicama prvaka, dobili i poklon vaučer za pribor.

Prvaci putuju do škole lokalnim autobusima

U prvom razredu u ovoj školi nadomak Beča, časovi traju 45 minuta i završavaju se najaksnije do 11.30 sati.

— Časovi za sva četiri razreda u školi počinju u 07:40 sati. Ovo vreme je određeno u odnosu na red vožnje lokalnih autobusa. Naime, naša opština ima četiri sela i skoro sva deca su putnici već od prvog dana.

Radinka Danilov Šehović kaže da je njena ćerka imala sve predmete koji postoje i u Srbiji: jezik (nemački), matematika, sport, predmetna nastava, muzika, saobraćaj i religija.

Nereligiozna deca za vreme časa religije rade neke slobodne aktivnosti i ne moraju da sede u istoj učionici.

Da li postoje školske Viber grupe?

— Raspored stolova je redovan, jedan iza drugog, po dvoje u klupi. Deo nastave se radi na tabletima, koje je škola obezbedila za svako dete. Radi se isključivo u aplikaciji („Anton“), koju je odobrilo Ministarstvo obrazovanja. Pristup aplikaciji imamo i sa kućnih uređaja, jer je domaći ponekad zadat na taj način — kaže Radinka.

Sa učiteljem se komunicira preko druge aplikacije („School Fox“), koja se koristi na nacionalnom nivou.

— Ne postoje WhatsApp grupe ili nesto slično u koje je uključen učitelj. Mi roditelji imamo jednu takvu grupu — kaže mama iz Austrije i dodaje da se puno ide na izlete različitih vrsta –  skijanje, kupanje u lokalnoj reci, pozorište, pešačenje po okolini (wandern), klizanje…

— Deca se preobuvaju odmah po ulasku u školu! Svi nose patofne ili kućne papuče u učionicama i hodnicima. Ova navika ih prati i kasnije, pa se često može videti kolega u kancelariji koji nosi kućne papuče, dok mu cipele stoje uredno složene pored.

Zdrava ishrana i navike od prvog dana

Za kraj razgovora o polasku u školu u Austriji, Radinka Danilov Šehović kaže da su zdrava ishrana, unošenje tečnosti i kretanje od posebnog značaja.

— Deca nose užinu svakog dana i ona mora da bude zdrava. To znači da se ne nose slatkiši, grickalice, suhomesnato, osim ako nije domaće… Jednom nedeljno jedno dete donosi užinu za sve. Prati se unos vode tako što se piše plan. Pored toga, deca dobiju poklon flašu na početku godine. Svest o važnosti kretanja razvija se kroz programe u kojima učestvuju i roditelji. Deca vežbaju svakodnevno, pored redovnih časova fizičkog i pišu plan šta su kog dana uradili.