Ovo je rečenica kojom je šesnaestogodišnja devojčica iz temelja promenila život jedne beogradske porodice. Kada je, nakon početnog šoka, njena majka odgovorila da to neće moći da uradi bez njene saglasnosti, tinejdžerka joj je citirala član Porodičnog zakona koji eksplicitno kaže da „dete koje je napunilo 15 godina i koje je sposobno za rasuđivanje može dati pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata”.
Kako je moguće da petnaestogodišnje dete ne može da glasa ili vozi automobil, ali može da promeni pol, postavlja retoričko pitanje njena majka Aleksandra M.
– Primetila sam da se moja ćerka stidi grudi i ženskih oblina, da se povlači u sebe i provodi mnogo vremena na internetu, ali sam sve to pripisala uobičajenoj adolescentskoj fazi traženja identiteta. Međutim, kada sam je pitala zašto povezuje grudi snažnim bajnderom, trakom za povezivanje, saopštila mi je ideje koje joj se vrzmaju po glavi. Nakon što smo se pribrali od šoka i straha, suprug i ja smo je odveli na Kliniku za adolescentnu psihijatriju, gde su stručnjaci rekli da je u pitanju adolescentna kriza. To je jedino što mi u ovom momentu daje snagu da se borim protiv sistema koji deci dozvoljava da se upuštaju u opasne hormonske eksperimente i odlučuju se za radikalne operacije svog tela bez pristanka roditelja. Svesna sam da određeni broj ljudi na planeti ima osećaj da živi u pogrešnom telu i spremna da prihvatim činjenicu da moja kćerka ima naklonost prema sopstvenom polu, ali sam šokirana činjenicom da naši zakoni dozvoljavaju da dete sa navršenih 15 godina može samostalno da donese odluku o sterilizaciji i sakaćenju genitalija – priča ova majka.
Foto: Pixabay
Aleksandra M. ističe da je u razgovoru sa ćerkom shvatila da je ona svoju predstavu o transrodnom identitetu i promeni pola dobila pretragom interneta koji obiluje pseudopsihološkim testovima čije rešavanje navodno pomaže da otkrijemo da li smo rođeni u pravom ili pogrešnom telu, ali i nerealnim pričama o lakoći promene pola.
– Ti tekstovi na internetu u suštini barataju sa rodnim stereotipima. U jednom od njih se, primera radi, kaže da ako devojčica nosi pantalone, baca šnalice iz kose i igra se automobilčićima, onda je dečak u telu devojčice. Pa, to je suspenzija zdravog razuma. Koliko se devojčica igra sa automobilima i odbija da vezuje kikice? Da li sve njih treba da vodimo kod plastičnog hirurga? Tinejdž-kultura je snažno obeležena transrodnim likovima, a Jutjub je prepun video-klipova u kojima se ističe da ćete nakon promene pola doživeti čarobnu transformaciju duše i samouvereno krenuti u novi život. Ne prikazuju se ožiljci od operacije i niko ne govori da je promena pola sinonim za sterilizaciju i sakaćenje zdravog tela. Koriste se eufemizmi tipa „gornje operacije” ili „adaptacije tela na duševno stanje”, a ne priča se o unakaženim genitalijama i činjenici da neće moći ni da urinira bez problema, a kamoli da ima normalni seksualni život – kaže ova majka.
Ona je prestrašena činjenicom da je hormonska terapija koja prethodi operaciji pola – put u jednom pravcu. Devojčice koje kreću sa hormonskom terapijom dobijaju dubok glas i malje po telu i neretko gube kosu, a dečacima ne rastu polni organi… Kod oba pola se zaustavlja razvoj genitalija i sekundarnih polnih karakteristika.
Vesna Brzev Ćurčić, psiholog i psihoanalitičar koja decenijama radi sa adolescentima, kaže da je za mlade uobičajeno da eksperimentišu sa svojom seksualnošću.
– Od puberteta ka adolescenciji, telo predstavlja enigmu za adolescente. Velike promene na telesnom planu ih zbunjuju, neke i plaše. Sve ove promene stvaraju i zbrku u glavi i desi se da nekada nisu sigurni u svoju seksualnu orijentaciju. Tim pre što su strasna prijateljstva između samih devojaka i samih mladića pre pravilo nego izuzetak. Za većinu mladih to je prolazna pseudohomoseksualna faza koja kod nekih može da izazove strah, pa i paniku. Sazrevanjem se uspostavlja seksualna orijentacija koja je potom uglavnom stabilna – kaže Brzev Ćurčić.
Iako po zakonu petnaestogodišnjaci mogu samostalno da donose odluku o promeni pola, naša sagovornica ističe da u praksi nijedan stručnjak neće odobriti ovakvu intervenciju kod maloletne osobe.
– Postoji Komisija koju je formiralo Ministarstvo zdravlja a čine je stručnjaci raznih profila koji se u ovakvim slučajevima pitaju. To ne važi samo za adolescente, nego i za punoletne osobe -podseća Vesna Brzev Ćurčić.
Godišnje se obavi između 10 i 15 operacija
Dušica Marković Žigić, psihijatar i član Komisije za promenu pola potvrđuje da osoba koja je napunila 15 godina ima pravo da se obrati ovoj komisiji i bez pristanka roditelja, ali naglašava da se pre navršene 18. godine ne počinje hormonska terapija.
– Tačno je, obraćali su nam se i maloletnici koji su imala osećaj da su rođeni u pogrešnom telu, ali procedura psiho-fizičkog praćenja osobe pre počinjanja hormonske terapije traje oko godinu dana, naročito kada su mladi u pitanju. Postoje razne forme nesklada između polnog i rodnog identiteta, ali nisu svi za operaciju. Zato čekamo da deca sazru. Do sada niko nije radio operaciju pre 18. godine. Inače, u našoj zemlji dve trećine troškova operacije pokriva Fond za zdravstveno osiguranje, ali jednu trećinu plaća pacijent, a taj trošak iznosi oko hiljadu evra, što većina adolescenata ne može sama da finansira – zaključuje Dušica Marković Žigić.
Ona dodaje da između 10 i 15 osoba u Srbiji godišnje promeni pol. Do sada je najmlađi pacijent imao 18, a najstariji 68 godina.
Izvor: Politika.rs
Komentari (0)