Prijave protiv poslodavaca koji ne poštuju propise o zaštiti materinstva mnogo su ređe od realnog broja takvih slučajeva, rekao je direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović.
Najviše prijava podneto je protiv poslodavaca koji kasne sa isplatom nadoknade za porodiljsko bolovanje, ili odsustvo zbog nege deteta. Takvih pritužbi bilo je oko 70 tokom 2008. godine.
"Najčesći su slučajevi da poslodavci ne predaju na vreme odgovarajuću dokumentaciju nadležnim fondovima, ili da nemaju sredstava za isplatu nadoknada za porodiljsko odsustvo. U takvim slučajevima Inspekcija rada je reagovala po hitnom postupku i najčešće je uspevala da ostvari prava zaposlenih žena", naveo je Ristanović.
Inspekcija rada u svojoj evidenciji nema ni jednu pisanu prijavu protiv poslodavaca koji su zaposlenje žena uslovljavali bracnim statusom ili izgledom, a prema Ristanovićevim rečima sva saznanja o takvim slučajevima su posredna i potiču od neformalinih izvora.
"Posredna saznanja koja imamo su da pojedini poslodavci ovakve dodatne uslove za zaposlenje ističu samo u neposrednom razgovoru sa kandidatkinjama za posao, te o postavljnju ovih uslova nema nikakvih dokaza", naveo je Ristanović.
On je dodao da ima slučajeva kada žene po prestanku radnog odnosa dolaze u Inspekciju rada sa primedbama na odnos poslodavaca prema njima. One se žale da je njihovo radno vreme često bilo duže od osam sati, da im poslodavac nije omogućavao korišćenje vikenda i godišnjih odmora, ili nije priznavao doznake za bolovanje.
"Razlog zbog kojeg žene dok su zaposlene ne traže ostvarenje svojih uskraćenih prava i ne obrćaju se Inspekciji rada je strah da ne ostanu bez posla i egzistencije koja im je neophodna", naveo je Ristanović.
On je podsetio da su kazne za nepoštovnje zakonskih propisa o zaštiti materinstva kreću od 600.000 do 1.000.000 dinara.
Komentari (0)