Kada je malo dete nestašno ili nevaljalo, da li ono to radi namerno ili je to posledica razvoja? Ovo pitanje je u stvarnom životu pravi izazov za roditelje. U prilog tome govori i jedan od rezultata velikog Istraživanja o disciplinovanju dece u Srbiji iz 2020. godine, koje je obuhvatilo 1.186 roditelja iz 70 opština. Većina roditelja – 47%, tada je odgovorila da su prvi put tukli dete kada je ono imalo između dve i tri godine.
VAŽNO! Istraživanje je pokazalo da većina naših roditelja prvi put istuku dete između druge i treće godine, a to je upravo i PERIOD KADA ONO PROLAZI NORMALNU FAZU RAZVOJA koja se naziva “grozna druga godina” (terrible two)
“Razvojni psiholozi su odavno primetili da deca između 18 i 30 meseci učestalo ispoljavaju neposlušnost, imaju ispade besa i prkosnog ponašanja i nisku toleranciju na frustracije. Ta faza se obično naziva „terrible twos” (grozna druga) i smatra se delom normalne putanje razvoja. U pitanju je posledica kombinacije veoma intenzivnog intelektualnog i fiziološkog rasta odojčeta (tj. preosetljivost, razdražljivost i izražena nesigurnost u susretu sa novim stvarima) i još uvek nezrelih veština samoregulacije. Ovo je izazovan period i za roditelje”, kaže se, između ostalog, u studiji.
Čarobna mantra koju treba imati na umu je da su tako mala deca zaista retko kad namerno nestašna.
Osam situacija koje obično izluđuju roditelje male dece
1. NE I NEĆU
Vaše dete je upravo otkrilo da ima svoju volju i ne ustručava se da je pokazuje. NE faza se obično javlja oko treće godine i može bukvalno da vas baci na kolena. Vaš mali anđeo prosto NEĆE da se obuče, da krene, da jede… NE je jako važno za dete – tako će vam reći šta želi, a šta ne želi.
ŠTA UČINITI? Ponudite detetu izbor, ali ne prevelik izbor. Izbor između dve stvari će većinom zadovoljiti potrebu deteta da ono ima moć u svojim rukama. Time mu dajete do znanja da će se planirana radnja desiti svakako, ali mu dajete i malo kontrole nad situacijom.
“Da li želiš da obučeš roze helanke ili plavu trenerku u vrtić?”
“Da li želiš da popiješ vodu ili mleko?”
“Da li želiš da skupiš kocke ili plišane igračke?”
“Da li želiš da krenemo odmah ili da te sačekam dva minuta, pa da krenemo?
VAŽNO! Formulisanje pitanja za dete je presudno. Ako želite da se neka akcija desi, ne ostavljajte mu prostora za premišljanje i davanje odgovora ne, jer time podrivate efikasnost izbora.
Pitanja tipa: “Hoćemo sada na spavanje?” ili “Hoćeš da ručaš?” treba izbegavati kod male dece ukoliko želite da dobijete isključivo potvrdan odgovor.
2. DETE PRKOSI I ODGOVARA
Edukatori se slažu da roditelji ne bi trebalo da trpe nepoštovanje i emocionalnu grubost kod deteta. Međutim, odgovori tipa: “Šta ti misliš ko si da mi tako govoriš” ili “Tako malo, a već odgovara” NEĆE POMOĆI. Suprotstavljanje nema efekta.
ŠTA UČINITI? Možete pokušati nekoliko stvari. Jedna je da se na trenutak “ugasite” – da ne odgovarate, ali da ostanete tu i pustite dete, a kad napravi pauzu, da se ponovo “uključite” i kratko objasnite zašto to ponašanje nije dobro.
3. DETE SE LJUTI
Odgovoriti na ljutnju ljutnjom samo znači da dolazite u opasnost da vi kao roditelj izgubite kontrolu. Ostanite smireni i dajte svom detetu primer.
ŠTA UČINITI? Podučite svoje malo dete o čemu se radi:
1) Kažite detetu koje osećanje je u pitanju – imenujte ga: “Čini mi se da si ljut, namrštio si se i fukćeš”;
2) Naučite ga da prihvati osećanje: “Znam kako ti je, i ja sam ponekad ljuta, ali ne mogu da dozvolim da bacaš stvari/me udariš”;
3) Edukatori predlažu da možete omogućiti detetu da fizički izbaci ovu energiju – da se istrči, žvrlja po papiru, mesi glinu ili plastelin, uzme plišanu igračku i kaže kako se oseća, ali upozoravaju da neke aktivnosti, kao što je udaranje u jastuk ili druge predmete da ispolji ljutnju može samo da pojača agresiju.
4. UJEDANJE, UDARANJE, ČUPANJE
Mala deca razvijaju svoje veštine i nemaju sposobnost da se nose sa svojim osećanjima, pa agresivno ponašanje nije ništa neobično. Obično je to udaranje i griženje.
ŠTA UČINITI? Ukoliko je vaše dete ujelo ili udarilo drugo, morate odmah reagovati. Ne na agresivan način, već odlučno. Prekinite to ponašanje, uzmite svoje dete, podignite ga i odnesite na neko mesto gde može malo da ohladi glavu, da “iskulira”. Budite uz njega i istovremeno ga još jednom podsetite da udaranje i ujedanje nije dozvoljeno. Podsetite ga da to boli. Validirajte detetova osećanja, ali nemojte dopustiti da normalizujete radnje kao što su ujedanje ili udaranje. Ostanite smireni sve vreme.
VAŽNO: Nemojte udariti ili ujesti dete da mu pokažete kako je to – to nije način da naučite dete empatiji, već mu potvrđujete da je agresivno ponašanje OK.
5. VRIŠTANJE BEZ RAZLOGA
Mala deca vole da vrište. S jedne strane, pokušavaju da vam privuku pažnju, s druge strane pokušavaju da izraze svoja osećanja. To ne znači da i vi treba da vrištite kada ona viču na vas. Pokušajte da ostanete smireni, mada je teško kada ste u javnosti i sve oči se okrenu ka vama.
ŠTA UČINITI? Postoji nekoliko taktika koje mogu biti korisne kada vaše dete počne da viče i vrišti:
1) Ako vaše dete počne da vrišti od sreće ili uzbuđenja, vi počnite da šapućete i tako učinite da i dete snizi glas;
2) Ako vaše dete počne da viče jer je umorno ili mu nije prijatno, potvrdite njegovo osećanje i pokušajte da promenite situaciju, npr. “Znam da si umoran i želiš da idemo kući, samo da platimo na kasi i gotovi smo”;
3) Nemojte se predavati ako vaše dete vrišti jer želi da dobije nešto, npr. “Znam da želiš slatkiš, ali prvo treba da ručamo. Onda može jedan kolačić”;
4) Poigrajte se – ukoliko situacija to dozvoljava i smatrate da će dati rezultat, probajte da imitirate dete;
5) Ignorišite vikanje – ne dete, nego ponašanje – zamolite ga da vam se obrati normalnim tonom i pohvalite ga za to.
6. TANTRUMI
Najčešća forma problematičnog ponašanja malog deteta, predstavlja napad besa praćen izlivom nekontrolisanih emocija, plačem, vrištanjem, otporom i tvrdoglavošću. Vaše malo dete nije nevaljalo, ono samo ne ume da kontroliše svoje jake emocije. Uglavnom se broj tantruma smanji oko detetove četvrte godine.
ŠTA UČINITI? Ostanite smireni, ma koliko bilo teško u tom trenutku. Stručnjaci predlažu da duboko dišete, jer bez obzira na to koliko je dete malo, time ga učite da kontroliše bes.
Postoji još nekoliko taktika – da u tom trenutku uradite ili kažete nešto što će izmamiti osmeh mališanu, sklonite mu se iz vidokruga (ali ostanete tu) ili prosto morate da srpljivo sačekate da napad besa prođe, pazeći da se dete ne povredi. Budite uz dete, ali nemojte popuštati njegovom zahtevu.
Kada oluja prođe, nemojte da popujete – to ima kontra efekat. To je momenat da se ponovo povežete sa svojim detetom – možda mu treba zagrljaj, možda mu je potrebno da zajedno pospremite igračke, ili nešto slično.
Predupredite tantrume: imajte na umu da do njih dolazi često kada je dete umorno, gladno ili previše stimulisano.
View this post on Instagram
7. KUKNJAVA
Taman ste seli za sto da jedete, vaše dete udari u kuknjavu – “Hoću u paaark” ili “Želim da se igraaam” i slično. To zaista može da izluđuje roditelje – ponekad se čini kao da vaš anđeo igra po vašim umornim živcima. Ovo ponašanje uglavnom se javlja kada su deca umorna, gladna, bolesna, kad im kažete “ne” ili kada ne dobijaju dovoljno vaše pažnje.
ŠTA UČINITI? Ignorišite kuknjavu koja je neosnovana, ukoliko nije agresivna. Vaše dete istražuje granice, a vi ne morate da podržavate ponašanje koje traži pažnju. Ne treba da se pravite da ne čujete dete, samo klimnite glavom ili recite “Dobro” i nastavite da radite ono što ste do tada radili.
Možete se našaliti, skrenuti pažnju na nešto drugo ili se malo pomaziti sa detetom.
8. PRETVARA SE DA VAS NE ČUJE
Sa sluhom vašeg deteta je sve u redu, sem u nekim situacijama, kada mu dajete instrukcije, a ono se pravi da ne čuje šta treba da uradi. Poruka “Spremi igračke” ostaje u potpunosti bez odgovora. Još gore – vi nastavljate sa ponavljanjem instrukcije, a dete – nastavlja da ne čuje.
ŠTA UČINITI?
Reagujte odmah. Umesto da se dovikujete preko sobe sa detetom, priđite mu, spustite se i pogledajte ga u oči – sada kada ste stekli pažnju, ponovite instrukciju.
Čak, možete da tražite od deteta da ponovi šta treba da uradi. Na primer: ”Čini mi se da me nisi čula. Vreme je da pokupiš igračke”. Ukoliko dete odgovori, pohvalite ponašanje. Ukoliko ne, ostanite dosledni – zatražite još jednom, ponudite pomoć…
View this post on Instagram
Komentari (0)