Više od 60 odsto mališana predškolskog uzrasta u Srbiji ima problema s govorom. U poslednjih 55 godina govorno-jezička patologija kod dece povećana je za 17 odsto – pokazala su istraživanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora.
Nažalost, u našem zdravstvu na 1,2 miliona mališana uzrasta do 14 godina dolazi samo 130 logopeda, što nije dovoljno ni za obavezni logopedski pregled pred polazak u školu.
Doktorka Mirjana Sovilj, direktorka Instituta, kaže da se u poslednjih pet godina drastično promenila slika dece koja dolaze Institut zbog problema u komunikaciji.
Više od 70 odsto mališana, uzrasta od jedne do tri godine, koji se jave u Institut za pomoć, imaju izrazito izmenjen karakter ponašanja i uopšte ne govore. Ogroman je broj dece koja imaju problema u čitanju i pisanju u starijem uzrastu, koje su rezultat nepravovremeno otkrivenih govorno-jezičkih i grafomotornih problema kod deteta koje je moguće otkriti već do treće godine.
Mi smo svedoci da se ovi problemi ne prepoznaju ni do srednjoškolskog uzrasta – kaže dr Sovilj, i dodaje da osujećena komunikacija kod dece ima dalekosežne posledice koje se manifestuju na kasnijem uzrastu kao nasilno i agresivno ponašanje, bolesti zavisnosti i delinkventno ponašanje.
Ona kaže da su uzroci govornih poremećaja i sve lošije komunikacije kod dece u tome što se problem nije rešavao godinama, zatim nebriga o jeziku u medijima, nedovoljno stručnjaka koji brinu o dečjem razvoju, a tu je i veliki broj mališana koji se rađa u rizičnim trudnoćama.
Osim pružanja pomoći deci koja imaju poremećaj u razvoju govora ili totalno nerazvijen govor, u Institutu se pomaže i deci koja mucaju i imaju problema sa čitanjem i pisanjem, sa oštećenjem sluha, poremećajem ponašanja i učenja.
Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da većina roditelja koji se stručnjacima ove ustanove obraćaju za pomoć rade to samoinicijativno.
– Danas u velikom broju stručne javnosti vlada mišljenje da, ako dete nije progovorilo do treće godine, ima vremena, progovoriće do pete.
To je nedopustivo za normalan psihofizički razvoj deteta – priča doktorka Sovilj. Ona kaže da je ogroman problem u našem zdravstvenom sistemu što se govorna patologija kod dece ne dijagnostikuje na vreme, a zbog jako malo kadrova, deca vrlo retko mogu da dođu na tretman.
Svake godine se smanjuje i broj pacijenata koja s uputom lekarske komisije mogu da se jave u Institut na lečenje, tako da je sve veći broj roditelja primoran da sami snose troškove dečjeg lečenja.
To nije malo, s obzirom na to da kod oštećenja sluha i teških poremećaja govora deca svakodnevno moraju da dolaze na tretman, a lečenje traje više godina.
Nebriga države
Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora razvio je aparat za otoakustičnu emisiju, kojim se detektuje oštećenje sluha kod bebe tri dana po rođenju.
Država nije prepoznala značaj rane dignostike, tako da kod nas još uvek nije uveden obavezan rani skrining kao u ostalim zemljama u okruženju i u razvijenom svetu. – Mi imamo domaću tehniku, koju ne koristimo da pomognemo deci.
Ranom dijagnostikom i radom s tom decom uz pomoć ksafa-M-aparata, čak 95 odsto mališana, bez obzira na stepen i vrstu oštećenja sluha, govora i jezika, ponašanja i učenja, uspešno se rehabilituje.
Ova deca razvijaju normalan govor, ponašanje i potencijale za učenje, tako da se upisuju u redovne osnovne škole i savladavaju nastavne programe kao svi njihovi vršnjaci – kaže dr Sovilj.
Dijagnostika u trudnoći
Institut je razvio tehnologiju i savremene instrumente za otkrivanje poremećaja sluha kod deteta još u prenatalnom periodu. To je jedinstvena metoda u svetu koja se radi u sedmom mesecu trudnoće.
U toku standardnog ultrazvučnog pregleda meri se brzina protoka krvi u moždanoj arteriji prenatalnog deteta na određeni zvučni stimulans i procenjuje se prisustvo riziko faktora koji mogu da utiču na sluh, a samim tim i na razvoj govora, jezika, ponašanja i učenja kod dece.
Komentari (0)