Petnaestomesečni Đorđe Nedić iz Beograda sada ima svoj dom, porodicu i okružen je ljudima koji se brinu o njemu. Sa sedam meseci, zbog teških uslova u biološkoj porodici, Đorđe je poveren hraniteljskoj porodici Bojkovski.
Penzioneri Violeta i Duško primili su ga u svoj dom i podižu ga baš kao što su i svoje dvoje već odrasle dece. Pre Đorđa oni nisu bili hranitelji i Violeta kaže da su se na ovaj humani gest odlučili sasvim slučajno.
– Ostala sam bez posla u zdravstvu i otišla da se prijavim na biro rada. Tu sam videla oglas „Postanite hranitelj“ i pomislila: „Zašto da ne?“. Dule se složio i polako smo počeli da pripremamo dokumentaciju. Išli smo u Makedoniju, pošto smo oboje odande, po sva dokumenta koja su nam bila potrebna, lekaru, na dvomesečnu obuku za hraniteljstvo i najzad smo dobili priliku da dobijemo dete. Izabrali smo njega – kaže Violeta držeći malog Đoleta u krilu.
– Bio je mnogo mali i mršav kad smo ga uzeli. Čak ni sad ne može da dobije na težini onoliko koliko je normalno za dete njegovog uzrasta. Kada smo mu prvi put dali flašicu mleka, uhvatio ju je tako čvrsto kao da se plašio da će mu je neko oteti. Možda ga do tad i nije često pio – priča Violeta. Đorđe je najviše vezan za nju.
– Nigde neće bez mene. Spavamo zajedno, jedemo zajedno, a kada pođem do prodavnice ili grada, Dule mora da ga izvede da ne bi video da ja idem negde, inače nastaje haos – priča ona uz osmeh i dodaje da je Đole uneo radost u njihovu kuću.
Đole još ne govori, ali ume da oslovi one koje najviše voli.
– Mene zove i „tata“ i „deda“ i „Dule“. Zna da kaže čak i „pivo“. Pivo je naučio i da pije pre nego što je došao kod nas. Vidim ja, kako iznesem flašu piva na sto, dete se hvata za nju. Posle nam je njegov deda ispričao da mu je davao da pije pivo kad bi ostajao nasamo s njim. Kaže, roditelji ga ostave kod njega, dete plače, on šta će, pa mu da pivo i Đole zaspi – priseća se Duško.
Đoletovi roditelji dolaze u posetu Bojkovskima i svome sinu. Ipak, Đole će u hraniteljskoj porodici ostati sve dok se ne steknu uslovi za povratak u biološku porodicu.
– Drago nam je što je kod nas. Brzo smo se vezali i zavoleli. Ima mnogo dece koja čekaju na usvajanje ili na bolje uslove za život u hraniteljskim porodicama. Mi bismo ih još uzeli – iskreni su Violeta i Duško.
Njihova deca Zdravko i Mirjana odmah su podržali njihovu odluku da uzmu Đoleta.
– što da ne, oni su odrasli, a nama je on dobrodošao da nas podseti kako je imati malo dete u kući. I oni ga vole, sa Zdravkovom ćerkicom Teodorom koja ima dve i po godine svakodnevno se druži. Ili je ona kod nas, ili je on kod njih. Vole se, svađaju, potuku, kao i sva deca – sa osmehom priča Violeta.
šta je potrebno da biste postali hranitelj
Hranitelj je neko ko u okviru svoje porodice obezbeđuje prihvat i brigu o detetu bez roditelja. Hranitelj, kao ni članovi njegove porodice, ne smeju da budu lišeni radne i roditeljske sposobnosti, a timovi koji odlučuju o izboru hranitelja u obzir uzimaju i lične osobine pojedinca.
Od dokumentacije potrebno je podneti:
– Pisani zahtev
– Fotokopiju lične karte
– Uverenje da osoba nije pod istragom
– Uverenje da osoba nije rešena roditeljskog prava
– Uverenje da osoba nije rešena poslovne sposobnosti
– Potvrda o visini prihoda
– Dokaz o imovini (ugovor o stanu i izvod iz zemljišnih knjiga)
– Zahtev se podnosi Centru za socijalni rad
Komentari (0)