U Srbiji su pojačane mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama (morbilama), a samo u novembru i decembru prošle godine prijavljeno je 65 slučajeva sumnje na oboljenje, dok je bolest laboratorijski potvrđena kod 35 osoba. Najviše obolelih je među Beograđanima, gde je do kraja decembra registrovan 21 slučaj morbila i prijavljena je jedna porodična epidemija sa dvoje obolelih, dok je na području Južnobačkog okruga u istom periodu kod devetoro osoba registrovana pojava malih boginja.
U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” objašnjavaju da je vakcinalni status potvrđenih slučajeva nepoznat ili da je reč o nevakcinisanim osobama, izuzev kod četiri obolela lica koja su vakcinisana jednom dozom vakcine. Interesantno je da trećina (31 odsto) obolelih ima od 35 do 40 godina, 34 odsto pacijenata imaju od 20 do 30 godina, 17 odsto bolesnika je starosti od 15 do 20 godina, 11 odsto je uzrasta od jedne do četiri godine, a po jedna obolela osoba spada u kategoriju starijih od 40 godina ili ima od pet do 10 godina.
Ovako izgleda teži oblik malih boginja
– Jedan lanac infekcije među zdravstvenim radnicima ima pretpostavljeni izvor infekcije van zemlje (Daleki istok), a drugi lanac infekcije u porodici među sestrama bliznakinjama ima pretpostavljeni izvor infekcije van zemlje (Bileća). Kod nekih sporadičnih slučajeva morbila u Beogradu nisu utvrđeni izvori infekcije. Beogradski zavod za javno zdravlje je 29. decembra dostavio informaciju o epidemiji morbila – navode u Institutu „Batut”.
Još 19. decembra epidemiju malih boginja u Južnobačkom okrugu prijavio je Institut za javno zdravlje Vojvodine.
Svi slučajevi su potvrđeni u Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume na Torlaku, a genotipizacija će se raditi u Referentnoj regionalnoj laboratoriji u Luksemburgu radi dokazivanja genotipa virusa, odnosno da bi se tačno pokazali putevi zaraze, odnosno ko je od koga dobio morbile.
Ugledni epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović objašnjava da je osnovna poruka da se epidemije u neimunoj sredini ponašaju poput požara. Jednom izazvan, požar traje sve dok ima „zapaljivih materija” (osetljivih osoba) koje mogu da budu „zahvaćene plamenom”. To znači da ostaju pošteđeni pojedinci do kojih uzročnik bolesti ne dopire, bilo zato što ne izlaze iz kuće ili što imaju sreće da se ne nađu u isto vreme na istom mestu, kao i izvor zaraze.
– U mnogim razvijenim delovima sveta još pre više godina je proglašena eliminacija malih boginja. To znači da se lanac zaražavanja ne održava, već da je samo moguće da se bolest unese iz inostranstva i, eventualno, prenese na neku nevakcinisanu osobu, posle čega se opet epidemiološka situacija smiruje. I u Srbiji se očekivalo da će taj cilj biti davno ostvaren. Nažalost, pad obuhvata vakcinacijom učinio je ranjivim mnoge zemlje, uključujući Srbiju, u kojima mlađi lekari godinama nisu imali prilike da vide male boginje. Lek protiv morbila ne postoji. Pored vakcinacije, kao suverenog načina sprečavanja nastanka ove zaraze, na raspolaganju postoji i takozvana pasivna zaštita koja se svodi na davanje gamaglobulina. Na taj način može se zaštititi osetljiva osoba tokom prva tri dana nakon izlaganja izvoru – ističe dr Radovanović.
Zaraznost se održava četiri dana pre i četiri dana nakon pojave ospe. Kako stadijum pre pojave ospe traje dva do tri dana, to znači da zaraznost počinje već krajem inkubacije. U ovoj fazi je najvažnije štititi od kontakta sa mogućim izvorima zaraze odojčad, a kada stasaju za vakcinaciju (12 do 15 meseci) dr Radovanović smatra da se moraju vakcinisati.
Vakcinacija je jedina i najbolja zaštita
U nerazvijenim zemljama od morbila se relativno često umire, a u Evropi strada, prema nedavnom iskustvu iz Velike Britanije, svaka 1.000. osoba. Od hiljadu obolelih, jedna osoba dobija zapaljenje mozga, obično sa trajnim posledicama, a kod znatnog procenta bolesnika, recimo jedne trećine, zbog pada otpornosti, posebno karakterističnog za morbile, dolazi do bakterijske infekcije, obično zapaljenja pluća, koje može da ugrozi život.
Vakcinacija protiv malih boginja zakonski je obavezna i primenjuje se u našoj zemlji još od 1971. godine. Vremenom, ova vakcina je poboljšavana i od 1984. godine nije menjana.
Zaraza karakteristična za zimu i proleće
U Institutu „Batut” ističu da su male boginje poznate po tome što se vrlo lako, kapljičnim putem prenose sa zaražene osobe na zdravu osetljivu osobu. Obolevaju osobe svih uzrasta koje nisu vakcinisane ili prethodno nisu preležale bolest, ali se bolest manifestuje težom kliničkom slikom i češćim komplikacijama kod dece mlađe od pet godina i osoba starijih od 20 godina. Bolest je poznata po svom sezonskom karakteru (zimski i prolećni meseci) i pojavama epidemija u vremenskim intervalima od po nekoliko godina.
Jedinu barijeru širenju virusa, odnosno infekcije predstavlja visok stepen kolektivnog imuniteta koji se postiže dostizanjem i održavanjem obuhvata imunizacijom MMR vakcinom od najmanje 95 odsto.
– Zato je potrebno sprovoditi vakcinaciju i revakcinaciju MMR vakcinom. Obuhvat niži od 95 odsto koji se poslednjih godina beleži u pojedinim opštinama u Srbiji predstavlja svakako najveću opasnost za širenje bolesti, odnosno epidemijsku pojavu malih boginja, kako u najmlađoj tako i u školskoj populaciji, a posledice jedne takve epidemije u ovom trenutku teško je predvideti – dodaju u „Batutu”.
Komentari (0)