Maca Papučarica je čarobna priča namijenjena najmlađima, koja prati avanture simpatične mačke koja se brine o čistoći i urednosti. U selu, ona nesebično pomaže djeci tako što im čisti i podučava ih važnosti održavanja papuča čistima i urednima.
U jednom malom selu, ljudi su živeli u malim, ljupkim kućicama, a najviše od svega voleli su sklad i red. Sve kuće imale su bele zidove i crvene krovove, a prozori na kućama bili su zeleni, baš kao i uredno podšišana trava u seoskim dvorištima. Put koji se protezao selom bio je ravan i ne suviše prašnjav.
Deca iz tog sela bila su obučena u čiste i ispeglane košuljice svih boja, a na nogama su nosila crvene i plave papučice. Ali, iako su živela u savršeno uređenom selu, deca su često bila jako neuredna. Nikada ne bi spremila svoje papuče pre nego što bi legla u krevet, pa bi ih ujutru tražili na različitim mestima. Tražili bi ih ispod kreveta, ispod stola, iza peći, iza drveta, u korpi za rublje, u džepovima kaputa…
Potraga bi dugo trajala jer papuče nikada ne bi bile na istom mestu. Jednu bi pronašli u kuhinji, a drugu u kupatilu ili jednu u dvorištu, a drugu na tavanu. Zbog toga su deca često kasnila na doručak, a ponekad i u školu, pa su se njihovi roditelji jako ljutili zbog te dečje neurednosti.
Jednog jutra, nakon što su se deca probudila, a roditelji već spremali doručak, mali Ivica krenuo je u potragu za svojim papučama. Tražio ih je i tražio, ali gde god da je gledao, nije ih mogao pronaći. Na kraju je odustao i pitao svoju majku gde su mu papuče. Majka mu je odgovorila da ih je odnela mačka, ako ih sinoć nije pospremio na mesto.
Ivica nije bio jedini koji tog jutra nije mogao pronaći svoje papuče, koliko god da se trudio. Tražila ih je i Slavica i Tončić, tražila ih je i Tonka… odjednom ni jedno dete nije moglo pronaći svoje papuče! A kada bi pitali svoje roditelje da li znaju gde su papuče, svi bi dobili isti odgovor – Odnela ih je mačka!
Već je bilo vreme doručka i gladna deca morala su bosonoga sedeti za stolovima kako bi popila svoje slatko mleko. Kada je završio, Ivica je skočio na prag kuće i pozvao Slavicu da dođe kod njega. Slavica je takođe dotrčala na prag, ali nije mogla dalje jer nije imala svoje papuče.
Ivica i Slavica tada su dozvali Tončića, ali ni Tončić nije mogao doći do njih, jer ni on nije imao papuče. Sva ta dečja graja privukla je i Tonku. Kada je došla na kućni prag, pozvali su i nju, ali ni ona nije mogla nikuda bez svojih papuča. Odjednom su se sva deca iz sela načičkala na vratima svojih kuća. Svima su im nestale papuče i svi su tvrdili da ih je odnela mačka. Deci je već postalo hladno nožicama bez papuča, pa su skakali s jedne noge na drugu. Morali su sačekati da zasija sunce kako bi se napokon ugrejali.
A kada je sunce izašlo visoko na nebo i napokon ugrejalo ulicu, deca su jedno po jedno izašla iz svojih kuća. Obukli su svoje šarene košuljice, ali su im nožice ostale bose. Svih ih je zanimalo gde je ta Mačka odnela njihove papuče. Sigurno ih je sakrila u svom domu, ali gde živi Mačka? Deca su odlučila potražiti njen dom.
Deca su složno krenula ulicom, a onda skrenula na zelenu travu. Hodala su sve do šume, a onda još i dalje. Tražili su Mačin dom, cupkajući među visokim drvećem i raspjevanim pticama na granama. A onda, odjednom su naišli na jednu lepu, belu kućicu nasred šume. Imala je crveni krov i prozore pune mirišljavih ruža. Dečica su došla do vrata kućice, pa pročitala veliki natpis na kojem je pisalo “Mačka Papučarka”. Bili su na pravom mestu!
Deca su od radosti zacikala, pa je buku pred svojim vratima čula i Mačka Papučarka. Otvorila je vrata i pustila decu u svoju skromnu, ali veoma urednu kućicu. Čim su deca ušla, odmah su primetila kako Mačka u svojoj sobi ima puno polica, na kojima su bile uredno posložene dečje papučice. Deca su se oduševila tim silnim redom i čistoćom. Mačka je tada rekla deci neka svako uzme svoje papuče s police. Deca su pohitala, ali onda i zastala – jednostavno nisu mogla prepoznati svoje papuče, jer sada su one bile čiste, zakrpane i sa stegnutim ili nanovo prišivenim dugmadima. Trebalo je vremena da svako pronađe i prepozna upravo svoje papuče.
A kada su sva deca napokon pronašla i obula svoje papuče, bos je ostao samo mali Luka. Luka nije mogao pronaći svoje papuče, pa se jako rastužio i skoro zaplakao. Mačka Papučarka ga je utešila i rekla mu da će mu sašiti nove papuče čim padne prvi sneg. To obećanje čula su i druga dečica, pa su i ona htela nove papuče! Zamolili su Mačku da ih i njima sašije. Mačka Papučarka imala je mekano srce i jako je volela decu, pa ih nije mogla odbiti. Zato im je svima obećala nove papuče.
Došlo je vreme da se deca vrate svojim kućama. Mačka Papučarka ispratila ih je iz svog lepog doma, a onda kroz prozor posmatrala kako deca hitaju kući. Dugo je gledala u njihove šarene košulje i prepravljene papuče. Poslednji je za grupom dece išao mali Luka. Mačka Papučarka pomislila je kako će mu sašiti tople papučice koje će dosezati sve do gležnjeva. Slavici će dobiti papuče lepe kao u njene mame, a Tončiću će sašiti papuče bez dugmadi, jer ih on stalno gubi. Svako dete dobiti će papuče koje mu najviše odgovaraju i kakve najviše želi! Mačka Papučarka htela je svima ugoditi i zato je najpre otišla malo da se odmori, a onda će započeti sa šivenjem papuča.
Čim je pao prvi sneg, Mačka Papučarka počela je raditi papučice za decu. Svaku papuču obložila je zečjom kožom i tako ih učinila još udobnijima. Biće to najlepše papuče koje su deca ikada videla – mislila je – ko zna hoće li ih pospremati pre spavanja…?
Komentari (0)