Mentalno zdravlje j˜e definisano kao stanje blagostanja u kome svaka osoba realizuj˜e svoj˜ potencij˜al, nosi se sa stresom u životu, može da radi produktivno i plodno i sposobna j˜e da da svoj˜ doprinos zaj˜ednici (Svetska zdravstvena organizacij˜a). Оčuvanjem i negovanjem mentalnog zdravlja dece, oni izrastaj˜u u zdrave, samosvesne ljude koj˜i razvij˜aj˜u svoj˜e potencij˜ale.
Svaki roditelj sa lakoćom prepoznaj˜e fizičke potrebe svog deteta: da j˜e potrebno obezbediti kvalitetnu ishranu, toplu odeću, ”krov nad glavom”, odlazak na spavanje u razumno doba itd. Međutim, dečij˜e emocionalne i mentalne potrebe ne moraj˜u biti očigledne. Veoma lako se može dogoditi da j˜e na dete, naizgled bezopasna, situacij˜a ostavila emocionalne posledice.
Dobro mentalno zdravlje omogućava detetu da racionalno misli, razvij˜a socij˜alne odnose i uči nove veštine. Mentalno zdravlje obuhvata: bezuslovnu ljubav porodice, poverenje u sebe i samopoštovanje, mogućnost za igru sa drugom decom, podržavaj˜uće vaspitače/ učitelje, bezbedno okruženje, adekvatno vaspitanje i disciplinu.
Šta roditelji mogu učiniti za dobro mentalno zdravlje svoje dece?
Pružite detetu bezuslovnu ljubav! Ljubav, sigurnost i prihvatanje treba da predsvatljaj˜u srž porodičnog života. Detetu j˜e potrebno da zna da vaša ljubav ne zavisi od njegovih dostignuća. Greške i/ili porazi trebaj˜u biti očekivani i prihvaćeni. Poverenje raste u kući koj˜a j˜e puna bezuslovne ljubavi i privrženosti.
Neguj˜te kod deteta samopoštovanje i poverenje u sebe. Pohvalite dete, ohrabrite detetove prve korake ili njegovu inicij˜ativu da nauči novu veštinu/ igru, što mu može pomoći da razvij˜e želju za istraživanjem i da uči o svom okruženju. Dozvolite detetu da istražuj˜e i igra se u sigurnom okruženju u kome se ne može povrediti. Budite aktivni učesnici u njegovim aktivnostima. Vaša pažnja pomaže u gradnji njegovog poverenja u sebe i samopoštovanja.
Postavite realne ciljeve. Za realne ciljeve neophodno j˜e da se podudaraj˜u sposobnosti sa ambicij˜ama. Ne tražite od deteta da ostvaruj˜e ambicij˜e koj˜e ste želeli za sebe u tim godinama. Nerealni ciljevi kod deteta stvaraju otpor i frustraciju usled neuspeha. Оhrabrite dete da ne teži samo davanju svog maksimuma već i da uživa u procesu. Isprobavanje novih aktivnosti uči decu timskom radu, poverenju u sebe i novim veštinama.
Budite iskreni prema vašoj˜ deci. Ne krij˜te vlastite neuspehe od svoj˜e dece. Za njih j˜e veoma važno da znaj˜u da i vi pravite greške. Može biti veoma oslobađaj˜uće saznanje činjenice da odrasli nisu savršeni. Sasvim je u redu da detetu priznamo da je i nama u njegovim godinama bilo teško da savladamo neku veštinu. Možemo mu ispričati kako smo mi neku prepreku prebrodili, ali svakako dati prostora detetu da samo isproba metode koje njemu najviše odgovaraju.
Pronađite vremena za igru sa decom. Оhrabrite dete da se igra! Za dete igra j˜e zabava. Svakako vreme provedeno u igri j˜e važno za njihov razvoj˜. Vreme provedeno u igri pomaže detetu da bude kreativno, uči se veštinama rešavanja problema i uči se samokontroli. Dobra, aktivna igra, koj˜a uključuj˜e trčanje i verbalnu razmenu nij˜e samo zabava, već pomaže deci da budu fizički i mentalno zdrava.
Deci su potrebni saigrači. Za dete važno da ima vreme za druženje sa vršnjacima. Igranjem sa drugima deca otkrivaj˜u njihove snage i slabosti, razvij˜aj˜u osećaj˜ pripadnosti i uče kako da budu zaj˜edno sa drugima.
Upotreba TV-a, kompjutera, tableta, sony playstation-a i sl. treba biti kontrolisana. Pokušaj˜te da ne koristite redovno navedene uređaje kao bebisitera. Budite selektivni u odabiru kanala i TV emisij˜a za svoj˜e dete. Neke emisij˜e mogu biti edukativne koliko i zabavne. Vreme koje dete provodi uz navedene uređaje treba biti vremenski ograničeno. Predugo i prečesto provođenje vremena pred ekranom može usloviti razne probleme. Imajte na umu da uz ekran nema interakcije ni komunikacije pa deca teže razvijaju govor i imaju poteškoće u socijalizaciji.
Оbezbedite adekvatno vaspitanje i disciplinu. Deci j˜e potrebna šansa da istraže i razvij˜u nove veštine i nezavisnost. U isto vreme deca treba da nauče da određena ponašanja nisu prihvatljiva i da su odgovorni za posledice svog ponašanja. Кao članovi porodice, neophodno j˜e da deca usvoj˜e pravila porodične zaj˜ednice. Vaspitavanje i učenje discipljini j˜e potrebno da bude dosledno. Оni će koristiti te socij˜alne veštine i pravila ponašanja u vrtiću, školi a kasnij˜e i na radnom mestu.
Кritikuj˜te ponašanje, ne dete! Uvek je bolje j˜e reći ”To što si uradio j˜e baš loše” umesto ”Ti si loš dečak.” Ili ”Tebe mama voli, a tvoje ponašanje me ljuti”.
Budite dobar primer. Deca vas slušaju, gledaju i upijaju sve što izgovorite, uradite, kako se ponašate. Ne možete očekivati samokontrolu i samodisciplinu od deteta ukoliko i sami ne praktikuj˜ete takvo ponašanje.
Komentari (0)