‘Loša navika postaje oblikom destruktivnog ponašanja kada uzrokuje osećaje teže od trenutnog žaljenja te ostavlja osećaj dubokog razočarenja’, kaže doktorka Pauline Wallin. No pitanje koje se postavlja je zašto smo spremni sami sebe sabotirati i kočiti vlastitu sreću? Razlog tome stručnjaci pronalaze u sumnjama zaslužujemo li ono za čime težimo, strahu da nećemo moći odgovoriti na povećana očekivanja i odgovornosti, pa čak i strahu da će nas uspeh izolovati od prijatelja i bliskih osoba. Ključna stvar u prevladavanju samosabotaže je utvrđivanje njenog porekla, nakon čega treba preduzeti korake koji će te loše navike prekinuti. Donosimo vam pet najčešćih oblika samosabotaže i načine na koje ih zauvek izbaciti iz svoga života.
Prvi propust: Stvari ostavljate za kasnije
Sutra vam se uvek čini kao najbolje vreme za obavljanje obaveza, a pod pritiskom uvek funkcionišete bolje i zasjate u punom sjaju.
Neugodna istina: Potajno se bojite da vaš rad i postupci neće biti savršeni te da će vas drugi deklarisati kao ‘prevaru’. ‘Osobe sklone odlaganju stvari imaju tendenciju jako se brinuti oko toga šta drugi misle o njima’, tvrdi doktor Josip Ferrari, profesor psihologije na Univerzitetu DePaul u Chicagu. ‘Ukoliko se panično bojite da nećete nešto uspeti obaviti onako dobro kao i pre, strah od neuspeha može sprečavati napredak. Odlaganje obavljanja posla daje savršeno dobar izgovor, a umjesto mogućeg neuspeha uvek se može okriviti zatrpan raspored i prebukiran kalendar. Na taj način možete uvek reći da biste određenu stvar odlično odradili, samo da ste imali dovoljno vremena’, objašnjava doktor Ferrari.
Rešenje: Idući put kada se ulovite da odlažete stvari i izbegavate obaveze, dobro promislite i zamislite koja je najgora stvar koja vam se može dogoditi. Kada razmotrite apsolutno najgoru stvar koja vam se može dogoditi i shvatite da to i nije tako strašno, prevladajte teskobu i bacite se na posao.
Drugi propust: Kupujete sve dok ne dospete u bankrot
Zaslužujete lepe stvari, no nažalost neprestana nagrađivanja kupovinom mogu dovesti do neplaćenih računa i šarenih kreditnih izveštaja.
Neugodna istina: ‘Nepromišljeno i impulsivno šopingovanje jedan je od popularnih načina prikrivanja i potiskivanja negativnih osećaja’, tvrdi psiholog Dana Lightman. Poput ljudi koji mahnito jedu sladoled kada se osećaju potišteno, hronični potrošači kupovinom pokušaju otupiti osećaje dosade i depresije popunjavajući prazninu kupujući stvari. Neki ljudi smatraju da je život lakše ukrasiti stvarima, a ne stvarnim uspehom.
Rešenje: Onima koje prati ta naizgled neopasna navika stručnjaci savetuju nošenje maloa rokovnika u koji će uvek moći zapisati svoje osećaje. Na taj način vrlo brzo će moći prepoznati tačno šta ih muči te koji osećaji ih podstiču na bezrazumnu i mahnitu kupovinu.
Treći propust: Počinjete se prejedati čim kazaljka na vagi pokaže željenu težinu
Premda gotovo svaka žena teži tome da dosegne željenu težinu te su zbog toga cilja spremne na razne dijete i drastične tretmane vežbanja, poneki imaju sasvim neobjašnjiv obrazac ponašanja – čim se približite željenoj težini počinjete se prejedati i vraćati mukom izgubljene kilograme.
Neugodna istina: Stručnjaci smatraju da tu nepoželjnu naviku izaziva nesigurnost. Naime, neki jednostavno nisu naviknuti na mušku pažnju koju privlači vitko telo te se jednostavno ne znaju nositi s time i osećaju se ranjivo. Topljenje nakupljenih kilograma podrazumeva i održavanje težine, što je znatno teži deo zadatka. Osim toga, premda se ne čini tako na prvi pogled, višak kilograma može ponekad služiti kao sigurno utočište. Onoga trenutka kada su kilogrami otopljeni više neće moći poslužiti kao izgovor što niste dobili željeni posao ili vas je napustio partner.
Rešenje: Teško je prestati razmišljati o kilogramima, pa čak i nakon što dijeta i vežbanje pokažu prve rezultate. No, kako tvrdi Linda Spangle, autorka knjige ‘100 Days of Weight Loss’, bolje raspoloženje i osećanje u vlastitoj koži možete osigurati pažljivijim biranjem odeće koja će naglasiti vaše prednosti. Osim toga, samouverenost podignite sastavljanjem liste na kojoj ćete navesti sve svoje atribute i vrline.
Četvrti propust: Neprestano kasnite
Uvek kasnite na dogovore, no uvek imate objašnjenje – kriv je gradski prevoz, telefonski poziv, kućni ljubimac se razboleo, no nikada niste vi krivi.
Neugodna istina: Kašnjenje može biti vaš pasivno-agresivni način osvete osobama koje vas prisiljavaju da se prilagodite njihovom rasporedu. Vaše neprestano kašnjenje takođe može biti znak podsvesnog potkopavanja situacije. Ako kasnite na važan dogovor, poput intervjua za posao, možda zapravo ni ne želite raditi na tom radnom mestu.
Rešenje: Dobro razmislite šta želite. ‘Ako je u pitanju vaša karijera, upitajte sami sebe jeste li zainteresovani za taj posao’, kaže Kathryn Cramer, autorka knjige ‘Change the Way You See Everything Through Asset-Based Thinking’. ‘Kašnjenje je znak isključenja. Ta vaša navika može biti znak upozorenja da vam je potrebna promena’, tvrdi Cramer. Budite proaktivni i prilagodite se situaciji, uvek je bolje da kontrolišete situaciju nego da vas neko drugi kontrolše.
Peti propust: Neprestano se svađate s partnerom
Na početku veze sve je bilo idilično, no sada vas jednostavno izluđuje i ne možete sebi pomoći – svađe su postale vaša svakodnevica.
Neugodna istina: ‘Stvaranje nepotrebne drame u vezi potiče iz vašeg detinjstva’, tvrdi James Tobin, klinički instruktor psihologije na Harvard Medical School. Vaši roditelji su nesvesno mogli imati utvrđene uslove za ljubav koje ste prihvatili, a vi ste nesvesno naučili da morate izgledati na određen način, reagovati na određen način ili postići određene ciljeve. Rezultat? ‘Bojite se potpuno otvoriti pred partnerom jer bi on na taj način upoznao vaše pravo lice, a vi se bojite da vas nakon toga neće voleti’, tvrdi Tobin.
Rešenje: Nemojte naglo zaključivati, možda su vaše analize partnerovog ponašanja potpuno krive. ‘Zapamtite, čak i ljudi koji vas vole imaju puno problema s vlastitim životom. Spoznaja da puno stvari ima jako malo ili uopšte nema veze s vama može sprečiti brojne svađe’, tvrdi Tobin.
Komentari (0)