Zamuckivanje može da bude prolazna faza i može da se javi vrlo rano, već oko druge ili treće godine, a može i kasnije.
Može da ima veze sa nekom trenutnom situacijom – na primer nekom neprijatnom za dete ili pozitivnom i uzbudljivom, ali i ne mora! Može da traje neko vreme pa da prođe, pa da se opet pojavi ili da se ne pojavi više nikada.
U svakom slučaju, nemojte da paničite! Iako to može da vam deluje zastrašujuće, jer nekada izgleda da dete ne može da dođe do daha i da ne može da izgovori ni jednu reč, vaša reakcija je ključna jer tako možete da pomognete detetu. Evo šta možete da uradite:
1. Usporite svoj govor
Nemojte govoriti: „Polako!“ “Smiri se!” i slično – već VI budite primer: govorite mirno, sa pauzama, sporijim tempom. Dete će u vašem govoru osetiti podršku i pokušati da vas imitira. Za mucanje je ključno ekonomisanje sa vazdušnom strujom, pa tako disanje i govor moraju biti usklađeni. Kada dete počne da govori sporije imitirajući vas, to će mu pomoći da se izrazi.
2. Gledajte dete dok vam priča
Kontakt očima i pažnja bez prekidanja šalju poruku: „Važno mi je šta govoriš, a ne kako.“ Ovo detetu vraća sigurnost i pruža oslonac.
3. Ne završavajte rečenice umesto deteta
Iako imate najbolju nameru da mu „pomognete“ – to ga može obeshrabriti. Sačekajte. Neka dete završi u svom ritmu. Samo sedite mirno i dajte mu do znanja da imate vremena da slušate dokle god je to detetu potrebno.
4. Ne komentarišite zamuckivanje
Nemojte reći: „Opet si zapeo…“ ili „Nemoj da se nerviraš…“ To može povećati nesigurnost kod deteta. Dete je vrlo često svesno da ne može da prenese poruku i da se nešto dešava sa njegovim govorom i to može pogoršati zamuckivanje. Umesto toga – budite smireni i dajte mu do znanja da ga slušate.
5. Napravite vreme bez pritiska
Uvedite svakodnevnih 5–10 minuta „tihe igre“ – bez ekrana, bez pitanja, samo vi i dete, u opuštenoj igri i razgovoru. Opuštenost smanjuje tenziju u govoru.
A kada treba potražiti savet logopeda?
Logopeda potražite odmah, pogotovo ako se to desilo već nekoliko puta, bez obzira na to koliko dete ima godina. Neće svako zamuckivanje preći u pravo mucanje, ali i može, pa nemojte čekati. Logoped će umeti da prepozna i da proceni i da dete odmah uključi u tretman i da vam da vežbe i savete šta da radite kod kuće.
Zamuckivanje / mucanje može da se pojavi iznenada pa da prođe, nekad može da se vrati nekad ne
- Može da zavisi od neke situacije, ali najčešće ne zavisi.
- Dete može da pokazuje frustraciju, ljutnju ili izbegava govor
- Dete može da ima napetost lica ili tela tokom govora i da gubi dah
- Govor može da postane nejasan i da se dete sve teže izražava
U svakom slučaju, ne čekajte da “prođe samo” – bolje je ranije dobiti savet i biti miran, nego kasniti s tretmanom.
Vežbe disanja su odlična podrška u tretmanu mucanja jer pomažu detetu da se opusti, da reguliše tempo govora i poveže dah sa govorom. Evo 5 jednostavnih vežbi disanja koje možete raditi kod kuće sa detetom kroz igru, svaki dan po par minuta:
1. Duvanje balona (ili zamišljenog balona)
Dete sedi uspravno, stavlja ruke na stomak – kažite da je stomak balon koji treba da naduva dok udiše
Udah na nos (broji se do 3) – stomak se “naduvava”, zatim polako izduvava kroz usta kao da duva balon (broji se do 5).
Cilj je da dete vežba dijafragmalno disanje i kontrolu izdisaja.
2. Gašenje svećice
Dete ispruži ruku i podigne jedan prst koji je kao „svećica“.
Dete udahne duboko, a zatim nežno duva dok „ne ugasi“ plamen.
Možete staviti i pravu sveću uz nadzor.
Varirajte: jako duvanje, nežno duvanje, duvanje sa pauzom.
3. Disanje zmaja
Zmaj duboko udahne, pa jako duva vatru, pa polako!
Dete može da stoji kao zmaj i izdiše kao da duva plamen (dugačak izdisaj).
Može da prilikom sporijeg duvanja izgovara: aaaaaa, uuuuuuu, oooooo
Zabavno je i može se kombinovati sa igrom pokreta.
4. Mala ribica (ili druga životinja, zmija, muva, komarac..)
Dete diše kao „riba“ – tiho, sporo, zatvorenih usta.
Udah na nos, izdisaj na usta uz lagano ispuštanje zvuka „ssss“ ili „šššš“.
Možete se igrati da ste pod vodom, u akvarijumu ili na dnu mora.
5. Papirići koji plešu ili pero
Stavite laganu papirnu traku,ili iscepane pairiće, pero ili komadiće vate na sto.
Dete duva tako da papirići “plešu” – ali bez vikanja, bez naprezanja, polako.
Ovo je vežba kontrole daha, a može se takmičiti i sa vama – ko duže i ravnomernije duva.
Važno!
Ne vezujte odmah disanje za govor, neka to za sada bude deo igre. Logoped će da napravi set vežbi kojima će vas naučiti kako da sa detetom vežbate kroz govor.
Vežbe disanja neka traju 2–5 minuta, ne duže – dosada smanjuje efekat i mogu dodatno da zamore dete: vodite računa da mu se ne zavrti u glavi.
Disanje je temelj opuštenog govora, ali NIJE jedini deo tretmana mucanja – ovo je podrška, ne zamena za logopedsku obradu.
Autor: Dragana Soćanin, logoped
@razvoj_govora
Komentari (0)