Veliki problem sa ćerkicom koja je sa dve godine znala jedino da kaže mama i tata imala je Beograđanka Marija S. U domu zdravlja su joj rekli da ne mogu da joj pomognu, jer je to normalna pojava i da tek treba da dođe kod logopeda ukoliko dete, kada navrši četiri ili pet godina, i dalje ne progovara.
Preko prijatelja je saznala da u gradu postoji Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, jedina ustanova čiji stručnjaci mogu na vreme da reše ovakav problem, ali je uput pedijatra iz doma zdravljajedva uspela da dobije.
Uput mi traje do 30. juna, a šta će biti posle ne znam. Činjenica je da su ljudi iz ovog instituta pomogli mom detetu, a i deci još nekih ljudi koje sam tamo upoznala. Nije mi jasno zbog čega je tako teško dobiti odobrenje za lečenje u toj ustanovi – objasnila je Marija S.
Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govorapostoji već 60 godina, a njegovi stručnjaci objašnjavaju da efekta i napretka u razvoju ili poboljšanju govora nema ukoliko se sa decom koja imaju izraženo oštećenje ne radi svakodnevno.‚
Dr Mirjana Sovilj, direktorka ove ustanove, kaže da u nekim oblastima imaju zabeležene svetske rezultate, ali da je pitanje zbog čega nadležni organi nisu zainteresovani za takva naučna dostignuća u oblasti zdravstva.
Ona naglašava da je uočen rast broja dece koja imaju neki poremećaj u govoru. Tako je ranih osamdesetih godina prošlog veka 40 odsto dece predškolskog uzrasta imalo takve probleme, a sada čak 63,3 odsto najmlađih.
Govorno-jezička patologija dovodi do promene ponašanja i umanjenja kapaciteta za učenje. U Srbiji radi 150 logopeda, a ima 1.200.000 dece uzrasta od rođenja do 14. godine. To znači da na 10.000 dece „dođe” jedan logoped.
U Beogradu između 110.000 i 130.000 mališana čeka tretman kod logopeda u domu zdravlja – istakla je Soviljeva, naglašavajući da su oni društvena naučna i zdravstvena, a ne državna institucija, kao i da im pojedinci upravo to zameraju.
Ona napominje da je glavni problem što su ove godine dobili mogućnost da prime na lečenje 50 odsto manji broj dečaka i devojčica, tako da trenutno dolazi oko 200 najmlađih.
Logopedi u domovima zdravlja ne mogu da postignu da obave sistematske preglede, a kamoli da prihvate na tretman svu decu kojoj je pomoć potrebna. A roditelji prolaze kroz golgotu, jer ne mogu da dobiju pomoć koju žele. Činjenica je da se govor kod dece razvija do treće godine – rekla je naša sagovornica.
Ona napominje da se u ovom institutu razvijatakozvani KSAFAsistemkaojedinstvenpristupuradusadecomoštećenog sluha idecomkojaimajuporemećajverbalnekomunikacije, da je od njih traženo da naprave elaborat o mreži logopednih službi, koji nikad nije dobio odgovor Ministarstva zdravlja i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Država: Ima dovoljno stručnjaka
U Ministarstvu zdravlja kažu da ovaj institut nije ustanova koju je osnovao grad, opština ili republika, kao i da u domovima zdravlja postoji dovoljan broj logopeda koji pokrivaju kapacitete.
U okviru glavnog programa preventivne zdravstvene zaštite za ovu godinu nalazi se i deo za izradu Programa preventivne zdravstvene zaštite dece sa psiho-fiziološkim poremećajima i govornom patologijom, za čiju je realizaciju izdvojeno šest miliona dinara – objasnili su u Ministarstvu zdravlja.
Komentari (0)