Ljudsko telo u brojkama

Kada je reč o varenju, priča u brojkama započinje ovako… Od trenutka kada pojedemo hranu, odnosno posle svakog gutanja zalogaja ona se u želucu zadržava tri sekunde, ali je zato sam proces varenja dugotrajan. Pojeden obrok vari se naredna 24 časa.

Anton Emanuel, iz Univerzitetske bolnice u Londonu, pojašnjava taj proces:

– Veći obrok, koji sadrži mnogo masti, teže se vari, dok će večera sačinjena od pečenih namirnica biti u želucu oko dva do tri sata.

Kada hrana dospe u želudac, uz pomoć želudačne kiseline raspada se, a potom nekoliko sati putuje kroz tanko crevo gde se dodatno vari. Istovremeno, hranljive materije se apsorbuju u krvotok i tu ostaju još dva do tri sata pre nego što uđu u debelo crevo u kojem se iz hrane izvlače voda i so. 

– Narednih 20-ak sati hrana putuje kroz debelo crevo, pa varenje u proseku traje od 16 do 30 sati – kaže dr Emanuel.

Vreme za koje se pojedine namirnice vare različito je. Ostaci kompleksne hrane (recimo hamburgera) mogu da se nađu u crevima i do tri dana posle jela, dok se voće potpuno svari za jedan sat.

A evo još tri zanimljive činjenice iskazane u brojkama koje se odnose na proces varenja: muškarci brže vare hranu jer žene imaju slabije enzime za varenje, na samu brzinu varenja utiče i raspoloženje, a kako starimo produžava se vreme potrebno za varenje.

Da bi se tkivo oporavilo posle duboke rane, na primer one nastale posle operacije, potrebne su dve godine, ali proces zarastanja počinje odmah posle ranjavanja jer se krvni sudovi sužavaju kako bi smanjili dotok krvi i sprečili da povređeni iskrvari. Tri sedmice posle povrede, na zatvorenoj rani stvara se ožiljak, a naredne dve godine to tkivo zaceljuje, postaje tvrđe, da bi na kraju imalo oko 80 odsto snage normalne kože. Rane teže zarastaju dijabetičarima, osobama koje piju određene lekove, onima koji u organizmu nemaju dovoljno vitamina C, starijim ljudima, pa onima koji imaju problem sa hrkanjem, jer je u njihovom organizmu niži nivo kiseonika.

Istraživanje obavljeno na Univerzitetu Oksford pokazalo je da su posle obilnog obroka potrebna tri sata da masnoća stigne do struka. Ako obrok sadrži oko 30 grama masnoća, već posle tri sata na struk će se “zalepiti” dve do tri kašičice masti. One imaju ulogu privremenih zaliha koje će telo potrošiti kao izvor energije. Ali, kada neprestano jedete više nego što je telu potrebno, one se neće trošiti, a prirodan sled toga je višak kilograma.

Kada izgubimo ili doniramo pola litre krvi, potrebna su samo 24 časa da se zameni plazma, ali zato mnogo duže traje stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Proces započinje u bubrezima. Muškarci, dobrovoljni davaoci krvi, treba da sačekaju barem 12, a žene 16 sedmica pre nego što ponovo budu u stanju da daju krv.

Studija Univerziteta Severne Karoline pokazala je da nokti mesečno rastu oko 3,55 mm, znatno brže nego što je to bilo nekada, a za to je zaslužna moderna ishrana koja obiluje proteinima i hranljivim materijama. Na primer, 1938. godine oni su rasli u toku meseca oko 3 mm. Interesantno je i to da nokti na srednjem prstu najbrže rastu jer su duži od ostalih prstiju, pa u njih dospeva više hranljivih materija. Shodno tome, nokti na nožnim prstima rastu sporije.

Stručnjaci tvrde da je potrebno oko sat vremena da bi se popijena tečnost izbacila iz tela. Sok ili voda se u organizam upijaju kroz želudac, stižu do krvi, filtriraju kroz bubrege i odatle idu u mokraćnu bešiku. Alkohol ima drugačiji put. On deluje kao diuretik, a to znači da podstiče proizvodnju više urina.

Bešika može da drži oko 300 ml tečnosti, pa većina ljudi treba da je prazni na tri do četiri sata. Zdravim muškarcima i ženama za to je potrebno oko 20 do 30 sekundi.