Foto:

Ljubav prema slatkišima nosimo u genima

Izvor: Bebac.com
U potrazi za razlozima iz kojih većina ljudi voli slatkiše grupa naučnika izvela je jedinstven eksperiment – tek rođenim bebama na jezik stavljali su po kap tečnosti slatkog, slanog, kiselog, gorkog i ljutog ukusa, a zatim su im posmatrali izraze lica. Kad bi na jezik stigla slatka kapljica, bebino lice bi dobilo izraz blaženstva.
To potvrđuje da se mnogi ljudi rađaju s genetskom sklonošću prema slatkišima, ali je još veća istina da je šećer nešto što naš mozak najviše voli
Šećer je mozgu potreban kao prirodno najpodesnija hrana za održavanje života i vitalnih funkcija. Zato se u bolnicama pacijentima u krizi daje infuzija sa glukozom.
Osim bioloških razloga za ljubav prema slatkom postoji i vaspitavanje ukusa, ističu nutricionisti. Beba najpre upoznaje šećernu vodu, slede voćne kašice, pa mleveni keks u mleku i tako redom – sve do čokolada i bombona.
Kada se spoji biološka pozadina i navike u ishrani, u koju se od malih nogu uvodi sladak ukus, ljubav prema slatkom uvodi se ne samo u naš vaspitani deo ličnosti, nego i u metabolizam. Vremenom ljudi osećaju da im nedostaje „nešto slatko” u toku dana, da ih podigne, da bolje funkcionišu, da budu boljeg raspoloženja.
Uostalom i glukoza, odnosno šećer, stimuliše deo vegetativnog nervnog sistema, deo koji nije pod uticajem volje i kad sebi prištimo slatko dolazi do podizanja i fizičkog i psihičkog bonusa, stručno je objašnjenje ljubavi prema slatkišima.
Čokolada ima supstance koje su, može se reći, dozvoljena droga za mozak. Unosom slatkiša, posebno čokolade, u organizmu se luče takozvane kanabiodne supstance, slične kanabisu, pa otuda specifičan osećaj zadovoljstva.
Slatkiši imaju i jednu manu – što ih više pojedemo, više nam se jedu. Problem nastaje zbog toga što je osećaj slasti kod većine ljudi jači od osećaja sitosti, pa je najvažnije znati kada se zaustaviti u uživanju u slatkišima.
Inače, prema rečima dijabetologa Lazara Letića, uživanje u slatkišima ne vodi u šećernu bolest, što je velika zabluda pacijenata.
Masna hrana i mnogo nepotrošenih kalorija vode u gojaznost, a uz fizičku neaktivnost i genetsku predispoziciju – i u šećernu bolest.
Preterano konzumiranje slatkiša može da dovede do hiperlipoproteinemije, odnosno povećanja masnoća u krvi. Zato ih treba jesti umereno: četiri rebra čokolade dovoljno je da doživimo osećaj zadovoljstva, a da to nema negativnog uticaja na zdravlje, odnosno ne uzrokuje višak kilograma.
Slatko koje treba izbegavati su gazirani, ili negazirani napici, koji ni izbliza nemaju efekat koji se postiže čokoladom, ili kolačem, a puni su praznih kalorija, pa doprinose energetskom unosu, a štete organizmu.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
U potrazi za razlozima iz kojih većina ljudi voli slatkiše grupa naučnika izvela je jedinstven eksperiment – tek rođenim bebama na jezik stavljali su po kap tečnosti slatkog, slanog, kiselog, gorkog i ljutog ukusa, a zatim su im posmatrali izraze lica. Kad bi na jezik stigla slatka kapljica, bebino lice bi dobilo izraz blaženstva.
To potvrđuje da se mnogi ljudi rađaju s genetskom sklonošću prema slatkišima, ali je još veća istina da je šećer nešto što naš mozak najviše voli
Šećer je mozgu potreban kao prirodno najpodesnija hrana za održavanje života i vitalnih funkcija. Zato se u bolnicama pacijentima u krizi daje infuzija sa glukozom.
Osim bioloških razloga za ljubav prema slatkom postoji i vaspitavanje ukusa, ističu nutricionisti. Beba najpre upoznaje šećernu vodu, slede voćne kašice, pa mleveni keks u mleku i tako redom – sve do čokolada i bombona.
Kada se spoji biološka pozadina i navike u ishrani, u koju se od malih nogu uvodi sladak ukus, ljubav prema slatkom uvodi se ne samo u naš vaspitani deo ličnosti, nego i u metabolizam. Vremenom ljudi osećaju da im nedostaje „nešto slatko” u toku dana, da ih podigne, da bolje funkcionišu, da budu boljeg raspoloženja.
Uostalom i glukoza, odnosno šećer, stimuliše deo vegetativnog nervnog sistema, deo koji nije pod uticajem volje i kad sebi prištimo slatko dolazi do podizanja i fizičkog i psihičkog bonusa, stručno je objašnjenje ljubavi prema slatkišima.
Čokolada ima supstance koje su, može se reći, dozvoljena droga za mozak. Unosom slatkiša, posebno čokolade, u organizmu se luče takozvane kanabiodne supstance, slične kanabisu, pa otuda specifičan osećaj zadovoljstva.
Slatkiši imaju i jednu manu – što ih više pojedemo, više nam se jedu. Problem nastaje zbog toga što je osećaj slasti kod većine ljudi jači od osećaja sitosti, pa je najvažnije znati kada se zaustaviti u uživanju u slatkišima.
Inače, prema rečima dijabetologa Lazara Letića, uživanje u slatkišima ne vodi u šećernu bolest, što je velika zabluda pacijenata.
Masna hrana i mnogo nepotrošenih kalorija vode u gojaznost, a uz fizičku neaktivnost i genetsku predispoziciju – i u šećernu bolest.
Preterano konzumiranje slatkiša može da dovede do hiperlipoproteinemije, odnosno povećanja masnoća u krvi. Zato ih treba jesti umereno: četiri rebra čokolade dovoljno je da doživimo osećaj zadovoljstva, a da to nema negativnog uticaja na zdravlje, odnosno ne uzrokuje višak kilograma.
Slatko koje treba izbegavati su gazirani, ili negazirani napici, koji ni izbliza nemaju efekat koji se postiže čokoladom, ili kolačem, a puni su praznih kalorija, pa doprinose energetskom unosu, a štete organizmu.
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 22.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije