U potrazi za razlozima iz kojih većina ljudi voli slatkiše grupa naučnika izvela je jedinstven eksperiment – tek rođenim bebama na jezik stavljali su po kap tečnosti slatkog, slanog, kiselog, gorkog i ljutog ukusa, a zatim su im posmatrali izraze lica. Kad bi na jezik stigla slatka kapljica, bebino lice bi dobilo izraz blaženstva.
To potvrđuje da se mnogi ljudi rađaju s genetskom sklonošću prema slatkišima, ali je još veća istina da je šećer nešto što naš mozak najviše voli
Šećer je mozgu potreban kao prirodno najpodesnija hrana za održavanje života i vitalnih funkcija. Zato se u bolnicama pacijentima u krizi daje infuzija sa glukozom.
Osim bioloških razloga za ljubav prema slatkom postoji i vaspitavanje ukusa, ističu nutricionisti. Beba najpre upoznaje šećernu vodu, slede voćne kašice, pa mleveni keks u mleku i tako redom – sve do čokolada i bombona.
Kada se spoji biološka pozadina i navike u ishrani, u koju se od malih nogu uvodi sladak ukus, ljubav prema slatkom uvodi se ne samo u naš vaspitani deo ličnosti, nego i u metabolizam. Vremenom ljudi osećaju da im nedostaje „nešto slatko” u toku dana, da ih podigne, da bolje funkcionišu, da budu boljeg raspoloženja.
Uostalom i glukoza, odnosno šećer, stimuliše deo vegetativnog nervnog sistema, deo koji nije pod uticajem volje i kad sebi prištimo slatko dolazi do podizanja i fizičkog i psihičkog bonusa, stručno je objašnjenje ljubavi prema slatkišima.
Čokolada ima supstance koje su, može se reći, dozvoljena droga za mozak. Unosom slatkiša, posebno čokolade, u organizmu se luče takozvane kanabiodne supstance, slične kanabisu, pa otuda specifičan osećaj zadovoljstva.
Slatkiši imaju i jednu manu – što ih više pojedemo, više nam se jedu. Problem nastaje zbog toga što je osećaj slasti kod većine ljudi jači od osećaja sitosti, pa je najvažnije znati kada se zaustaviti u uživanju u slatkišima.
Inače, prema rečima dijabetologa Lazara Letića, uživanje u slatkišima ne vodi u šećernu bolest, što je velika zabluda pacijenata.
Masna hrana i mnogo nepotrošenih kalorija vode u gojaznost, a uz fizičku neaktivnost i genetsku predispoziciju – i u šećernu bolest.
Preterano konzumiranje slatkiša može da dovede do hiperlipoproteinemije, odnosno povećanja masnoća u krvi. Zato ih treba jesti umereno: četiri rebra čokolade dovoljno je da doživimo osećaj zadovoljstva, a da to nema negativnog uticaja na zdravlje, odnosno ne uzrokuje višak kilograma.
Slatko koje treba izbegavati su gazirani, ili negazirani napici, koji ni izbliza nemaju efekat koji se postiže čokoladom, ili kolačem, a puni su praznih kalorija, pa doprinose energetskom unosu, a štete organizmu.
Komentari (0)