Letne namirnice su, generalno gledajući, idealne za pripremu raznolikih i ukusnih kašica, stoga možete za doručak detetu starijem od šest meseci ponuditi mlečno-žitnu kašicu obogaćenu sezonskim voćem. Za ručak je idealna kombinacija ribe i sezonskog povrća s dodatkom maslinovog ulja ili kombinacija mahunarki i žitarica.
Za večeru se može kombinovati belo pileće meso i povrće. Najbolji međuobroci biće sveže sočno voće poput trešanja, dinje, breskve ili nektarine, kajsije ili lubenice, u zavisnosti od starosti deteta. Osim što obiluju vodom, koja je ključna u letnim mesecima jer se lako gubi iz tela, sadrže i vitamine i mineralne materije, bogati su karotenoidima pa štite dečju kožu od sunca, te obiluju antioksidansima.
Izvor: Pixabay
„U dobi od šest meseci kreće se najčešće s voćem i žitaricama. U ovom razdoblju dete uči da jede kašice. Do osam meseci preporučuju se kašice glatkije teksture, ne preguste te blagih ukusa, a s devet meseci dete se već može učiti na grublje teksture i finger food (komadi hrane koje samo jede). Najbolje je davati sezonske namirnice te pokušati doći do onih iz kontrolisanog uzgoja”, kaže nutricionistkinja Tena Niseteo.
Sa šest meseci beba može jesti kajsije, breskve, trešnje i šljive, od povrća šargarepu, spanać, blitvu, tikvice, krompir, a od žitarica pšenicu, ječam, zob i raženu krupicu.
Od sedam do devet meseci, od voća ponudite kupine, jagode, borovnice, maline, lubenicu, a od povrća mahune, brokoli, grašak, bundevu, špargle, karfiol i patlidžan. Od devet do 12 meseci na redu su dinja, smokve, kivi, narandža, lubenica i grožđe. Od povrća tu su kupus, kelj, praziluk, cvekla, krastavci i paradajz.
Izvor: Pixabay
Neki roditelji i pedijatri u početku dohrane prednost daju povrću pred slatkim voćem. Nutricionistkinja doc. dr sc. Darija Vranešić Bender naglašava da dohranu nije loše započeti s drugim ukusima i manje slatkim namirnicama, kako se ne bi od početka stvarala navika na slatko.
„Redosled uvođenja nije toliko bitan. Optimalan razmak između dve nove namirnice je tri dana. So nije potrebno dodavati. Povrće treba kuvati u malo vode ili na pari, a ako se kuva u vodi, upotrebite je za pripremu kašice zbog vitamina i minerala. U početku se povrće usitnjava miksanjem ili pasiranjem, a kasnije (od 8. do 9. meseca) dovoljno je i samo viljuškom. Osim vode u kojoj se hrana kuvala, u kašice se može dodati i mleko, posebno ako dete kroz mlečne obroke ne primi dovoljnu količinu, tj. potrebnih oko 500 ml dnevno”, pojašnjava nutricionistkinja Darija Vranešić Bender.
U dobi od devet do 12 meseci ishrana deteta postaje nešto kompleksnija. Jela su višekomponentna, koristi se više tehnika priprema hrane: pečenje, dinstanje…
Izvor: Pixabay
Meso se uvodi u samom početku, već sa sedam meseci. Piletina i ćuretina, belo meso, prvi su na redu. Nakon toga slede teletina, zečetina, jagnjetina i bela riba sa osam meseci, a sa devet im ponudite govedinu i junetinu. Plava riba u meni ulazi kad dete navrši 10 meseci, kao i svinjetina.
Nakon godine dana, uravnotežena ishrana trebalo bi da obuhvata gotovo sve namirnice. S obzirom na to da se kalendar dohrane često menja, pazite najviše na posebnosti svog deteta i moguće alergije, pa nove namirnice uvodite polako i ne žurite s početkom dohrane.
„Kupovni voćni sokovi, prema novom izveštaju Američke pedijatrijske akademije, uopše nisu za decu ispod godine. Sveže ceđeni mogu biti korisni za one iznad godine koji nisu ljubitelji voća”, kaže Vranešić Bender.
Izvor: www.24sata.hr
Komentari (0)