Savremena generacija lekova nema neželjene reakcije i smatra se najboljom terapijom u otklanjanju simptoma u sezoni polena – objašnjava profesorka dr Mirjana Bogić, direktorka Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije
Antihistaminici koji otklanjaju tegobe zbog alergija ranije su izazivali pospanost i mučninu, zbog čega su mnogi izbegavali da ih piju, a još ima pacijenata koji trpe neprijatne simptome alergije ubeđeni da im terapija “ne prija”, i da ih, iako ublažava tegobe alergije, ometa u svakodnevnim aktivnostima.
.jpg)
Da li se terapija protiv alergija zaista teško podnosi, i kome ne prija za “Doktor u kući” objašnjava profesorka dr Mirjana Bogić, direktorka Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije:
”Savremena generacija ovih lekova nema neželjene reakcije i smatra se najboljom terapijom u otklanjanju simptoma u sezoni polena. Ona ima veoma dobar bezbednosni profil za pacijente, kako i za odrasle tako i za decu”, kaže doktorka.
Antihistaminici mogu da se piju tokom cele sezone polena
Profesorka Bogić kaže da antihistaminski lekovi mogu da se piju neprekidno tokom cele sezone polenacije bez posledica.
”Prateća pojava kod stare generacije ovih lekova bila je ta što su imali izrazit sedirajući efekat, a kod nekih pacijenata su osim mučnine izazivali i sušenje usta i glavobolju”, objašnjava naša sagovornica.
Osim za alergijsku kijavicu, antihistaminici, kaže doktorka, mogu da se daju neprekidno godinu dana i kod hroničnih urtikarija (koprivnjača) i da ne izazovu posledice.
Higijena kao deo terapije
Pored zvanične terapije, za efikasnije lečenje alergijskog rinitisa kao bitan korak preporučuje se smanjenje kontakta sa alergenima. To znači da je u slučaju alergije na prašinu ili grinje potrebno iz prostorija u kojima se boravi ukloniti što je moguće više tekstilnih predmeta, a poželjno bi bilo da se nabave antialergijski dušeci za spavanje, pokrivači i jastuci. U slučaju osetljivosti na polene savetuje se odgovarajuća higijena prostora u kome se boravi, češće pranje kose i ispiranje nosa i grla fiziološkim rastvorom.
”Njihova jedina mana je što nekada nisu dovoljno efikasni”, navodi prof. Bogić.
Kod pacijenata kod kojih alergijski rinitis ne uspeva da se suzbije samo antihistaminicima, i kod kojih dolazi i do alergijskog konjunktivitisa, kao i kod onih koji su osetljivi na više grupa alergena (na primer na polene, kućnu prašinu…), lekar savetuje upotrebu intranazalnih glikokortikoidnih lekova, koji su u obliku spreja za nos.
Ti, glikokortikoidni lekovi pripadaju grupi lekova koja, prema rečima prof. Bogić, može da ima neželjene efekte. Ali, to zavisi i od toga na koji način se terapija prima.
”Nije isto da li glikokortikoide pijete, da li primate u mišić, venu ili se oni primaju kroz inhalaciju u slučajevima astme”, objašnjava prof. Bogić.
Upotreba intranazalnih klikokortikoida
To su sve situacije kada ovi lekovi mogu da naprave neželjene reakcije, ako se ne primenjuju ispravno. Međutim, kada se inhaliraju kroz nos, oni imaju takozvanu malu bioraspoloživost, što znači da se ne resorbuju, odnosno ne odlaze u krvotok.
Tako intranazalni glikokortikoidi mogu da se koriste i u trudnoći, tokom dojenja, namenjeni su i deci, samo što manja deca mlađeg uzrasta, do dve godine, ne umeju da ih koriste. Efikasnost ovih sprejeva za nos za razliku od antihistamina je znatno veća.
Naša sagovornica napominje da dok antihistaminici mogu da se piju povremeno kada problem postoji, mada je njihova efikasnost značajno bolja kada se koriste u kontinuitetu, intranazalni glikokortikoidi, kada ih lekar prepiše, moraju da se piju prema određenom protokolu.
”Ranije se smatralo da je mesec dana maksimalno vreme za upotrebu glikokortikoidnih lekova, ali sada je prihvaćen stav da se oni upotrebljavaju i više meseci ako je potrebno, a naročito kod onih pacijenata kojima nevolje sa alergijom ili bronhijalnom astmom izazivaju pojavu polipa u nosu”, kaže prof. Bogić.
Komentari (0)