Kada mi je lekar posle nekoliko meseci lečenja, na moju veliku radost, obavio vantelesnu oplodnju, preporučio je da odmah po izlasku iz bolnice popijem „utrogestan“, lek koji se najbolje pokazao u zadržavanju ploda.
Moj suprug je odmah odjurio u apoteku. Nismo hteli da gubimo vreme i idemo po recept kod ginekologa, ali na veliko razočaranje, lek smo našli tek uveče. Sutradan smo saznali da lek nije registrovan.
Slučaj Katarine Milenković iz Beograda nije jedinstven. Ne zato što su ona i njen suprug među brojnim parovima koji na ovaj način pokušavaju da dobiju dete, već zato što su jedni od mnogih koji su prinuđeni da kupuju skupe lekove do kojih se jako teško dolazi.
Iako je lek platila 900 dinara, naša sagovornica kaže da je presrećna, jer „sada zna gde može bez ulaska u birokratske prepiske da nabavi najbolji lek“.
Međutim, i da je imala vremena da se bavi „birokratskom prepiskom“, ne bi uspela da ga dobije jer se ne nalazi na listi neregistrovanih lekova koji se legalno dobijaju. Mogla je jedino da dobije paralelu, sličan ili isti lek koji je registrovan, ali nije htela da rizikuje.
Tako kupljeni lekovi obično imaju uputstva štampana na nekom od nepopularnih stranih jezika, kao što je, recimo, grčki, pa pacijent i ne zna šta tačno unosi u organizam niti kakvi su mogući neželjeni efekti.
Takođe, ne može biti siguran da li je lek originalan. On veruje svom lekaru koji, opet, ne garantuje kakav će lek pacijent naći na tržištu. I niko ne može da zaštiti pacijenta, ni zakon, ni lekar.
Neregistrovani lekovi su oni lekovi čiji proizvođači nemaju ekonomski interes da ih registruju na određenom tržištu.
Neke od njih Svetska zdravstvena organizacija je uvrstila u esencijalne, sa preporukom svim državama da bi trebalo da ih imaju. S obzirom na to da proizvođače niko ne može da natera da ih registruju, Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) pokušali su da reše problem formiranjem tzv. liste D sa spiskom esencijalnih lekova koji nisu registrovani i propisali su proceduru nabavke.
To su lekovi za teške i retke bolesti. Ukoliko je pacijentu neophodan neregistrovani lek, dobija ga o trošku RZZO, tako što izabrani lekar piše recept sa kojim pacijent odlazi u apoteku, određenu za nabavku takvih lekova, koja upućuje zahtev za uvoz Agenciji za lekove.
Ona zahtev rešava u roku od 24 časa i kada izda dozvolu, apoteka traži dobavljače koji će lek da uvezu. Posle toga pacijent dobija svoj lek. To nije najsjajnije rešenje, ali je jedino što smo u zakonskim okvirima mogli da uradimo. Doskora ni to nije postojalo – priznaju u RZZO.
Ipak, procedura može da se oduži i na nekoliko dana, što može da odloži izlečenje, ali u Agenciji za lekove kažu da je postupak regulisan zakonom i da nema kašnjenja.
– Ima neregistrovanih lekova koji su na listi i onih koji nisu. Lekovi koji su na listi mogu se dobiti uz našu dozvolu, a oni koji nisu ne smeju da se nađu u prodaji. Lako se mogu prepoznati jer na kutiji ispod svakog zaštićenog imena sitnim slovima ispisano je generičko ime leka. To je internacionalno ime i javno je vlasništvo.
Ukoliko generičko ime ne postoji na listi D, onda taj lek ne može da se kupi u Srbiji. Svi lekovi koji su na listi uglavnom su oni koje koristi mali broj ljudi i pohvalno je što im je RZZO izašao u susret. Ako je lek neophodan odmah, dok on ne stigne, mogu se koristiti paralele – objašnjava Gordana Mihajlović iz Agencije za lekove.
Kada pacijent čuje od svog specijaliste da je određeni lek neophodan ili najbolji za njegovo izlečenje, kao po pravilu prvo pita da li se lek plaća. Ako se plaća, pacijent najčešće iz bolnice ne ide u dom zdravlja kod svog izabranog lekara, koji jedini ima prava da napiše recept i ujedno mu kaže da li je lek registrovan ili nije.
Umesto po recept, pacijent odlazi u prvu apoteku gde mu se može desiti da dobije lek čak i ako ne zna da je nelegalan na tržištu.
Farmaceuti kao da imaju neku svoju procenu na osnovu koje biraju kome izdaju neregistrovan lek. Na pitanje imaju li neregistrovanih lekova, oni kažu da je vreme takvih prodaja prošlo i da niko više ne sme da se usudi da nelegalno prodaje lekove, jer su kazne previsoke. Ali na pitanje imate li „utrogestan“, odmah odgovaraju da košta 900 dinara.
Niko neće da prijavi apoteke
Dana Mihajlović, načelnik zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja, kaže da ta inspekcija ima saznanja da se lekovi prodaju bez dozvole, ali da niko od pacijenata neće da kaže u kojoj je apoteci kupio lek.
Imamo saznanja da pacijenti obezbeđuju svoje lečenje medikamentima koji nisu registrovani, ali ne znamo koje apoteke to rade. Niko od pacijenata neće da kaže u kojoj je apoteci kupio neregistrovani lek. Ukoliko bismo znali o kojoj je apoteci reč, obavestili bismo farmaceutsku inspekciju koja daje zabranu prometa tih lekova – napominje dr Mihajlović.
U inspekciji za lekove i medicinska sredstva Ministarstva zdravlja dodaju da se protiv apoteka podnose i prijave za privredni prestup i prekršaje.
Najtraženiji lekovi
Neregistrovani (sa liste D)
-„acetazolamid“ (održavanje očnog pritiska tokom operacije glaukoma)
-„penicilamin“ (za Vilsonovu bolest)
-bolnički preparati za dijagnostiku i pripremu operacije
Nelegalni (nisu na listi D)
-„utrogestan“ tablete (za nastanak trudnoće)
-„amizol“ (antidepresiv)
-„ferlecit“ (ampule za prioritetne teže anemije)
-„ksilokain“ gel (lokalni anestetik za operacije)
-„akineton“ tablete (za Parkinsonovu bolest)
Komentari (0)