Od 12 do 19 odsto žena i oko osam odsto muškaraca i dece bori se sa migrenom. Iako je bolest, kako kažu, od koje se ne umire, ova vrsta glavobolje donosi mnogo neprijatnosti i bola, a tokom napada u stanju je da „parališe” čoveka!
Napad migrene u proseku traje od četiri do 72 sata, a često je praćen mučninom, povraćanjem, povećanom osetljivošću na svetlost, mirise i zvuke. Inače, procenjuje se da čak 70 do 95 odsto osoba u nekom trenutku života ima glavobolju.
– Većina pacijenata u toku napada nije u stanju da obavlja svakodnevne aktivnosti – kaže dr Srđan Sretenović, neurolog i načelnik Centra za lečenje glavobolja i migrene u Kliničko- bolničkom centru „Zvezdara”. – Vrlo su retke „komplikovane migrene”, praćene ozbiljnim neurološkim manifestacijama. One se ispituju i leče u bolničkim uslovima. Česti napadi, četiri do pet, a nekad i više od 10 mesečno, čine ovo oboljenje ozbiljnim, jer takvi pacijenti najčešće nisu u stanju da obavljaju poslovne, ali ni porodične obaveze.
Prema rečima dr Sretenovića, pouzdani uzročnik migrene se ne zna. Faktori koji mogu da dovedu do pojave migrene su genetska sklonost i neurološki poremećaji. Među okidačima koji mogu da isprovociraju nastanak migrene su i stres, menstrualni ciklus kod žena, dijeta, alkohol, čokolada, umor ili glad.
– Klimatski uslovi jedan su od čestih faktora koji prate mogućnost nastanka pojedinih vrsta glavobolja, kao i povećanje njihovog broja – ističe naš sagovornik. – Veliku ulogu imaju promene vazdušnog pritiska, a sa njima i promene temperature vazduha. Visok atmosferski pritisak prati dane sa visokim dnevnim temperaturama, svojstvene letnjem periodu. Migrenski napadi u letnjem periodu su često učestaliji i duži.
Prva linija suzbijanja i uklanjanja bola jesu lekovi. Ako je reč o migrenskim glavoboljama, objašnjava dr Sretenović, tolerišu se tri glavobolje mesečno. U tom slučaju najčešće se koriste visokoselektivni medikamenti za prekid migrenskih glavobolja, a tu su i lekovi drugog i trećeg terapijskog izbora.
– Kada pacijent ima više od tri-četiri migrenske glavobolje mesečno, dajemo preventivne terapijske lekove, koje oni uzimaju svaki dan, čime se smanji učestalost – priča dr Sretenović. – Često se paralelno primenjuju i lekovi iz grupe anksiolitika, koji imaju funkciju smanjenja stepena anksioznosti-psihičke napetosti.
ISHRANA
Postoji i određeni režim ishrane kod pacijenata koji muku muče sa migrenom. Neke od namirnica koje mogu da utiču na pojavu glavobolje jesu alkohol, čokolada, punomasni sirevi, lešnici, bademi, orasi…
ŠTO PRE LEČITI
Glavobolju treba lečiti odmah. Prema rečima dr Sretenovića, iako su moderni i efikasni antimigrenski lekovi efikasni bez obzira na to u kojoj se fazi nalazi napad, najbolje je lek uzeti što pre. Čim počne glava da boli.
Komentari (0)