U pesmi „Materina maza” Jovana Jovanovića Zmaja, susrećemo neobičnog dečka po imenu Laza, koji se izdvaja među ostalom decom u selu. Njegova svakodnevica ispunjena je različitim komičnim situacijama koje nasmejavaju i raznežuju čitaoca. Laza, poznat kao „materina maza”, nije običan dečko koji se lako prilagođava zahtevima svakodnevnog života.
.jpg)
Foto: Freepik
U ovom veselom i duhovitom stihu, autor nas vodi kroz život ovog dečka, čija neobična narav i smotanost donose osmehe i simpatije. Kroz stihove pesme, Zmaj nam predočava sliku ovog simpatičnog dečka i njegovih avantura koje nas podsećaju na detinje neznanje i nežnost.
Materina maza
Ima dete u selu,
ime mu je Laza,
al ga zovu drukčije
materina maza.
Kada sva deca ustanu,
on i onda spava,
kad mu kažu Ustani!
Njega boli glava”.
Kad ustane, ne ume
da se sam obuče,
ne sme da se umije,
ište vode vruće.
Kad ga žulji cipela,
on cipelu tuče,
tad ga ruka zaboli,
pa onda jauče.
Kad mu dadu jabuku,
on bi hteo šljiva,
kad mu pruže pogaču,
onda bi koljiva.
Kad se malo ogrebe,
plače i zapeva
“Jao, jao, pomagaj
izaće mi creva!”
Kad je suvo, zamesi
blata pa se kalja,
kad ga mati pokara,
legne pa se valja.
Kad mu uspu tarane,
on bi jeo riba,
kad se riba najede,
tad ga “boli tiba”.
Pa ga zato ne zovu
po imenu Laza,
već jadno, žalosno
materina maza.
Komentari (0)