Sistematski pregledi dece obavljaju se od rođenja, pa do njihove 17. godine i tokom njih bi trebalo da se prati pravilan rast i razvoj dece. Ipak, pojedini lekari nesavesno rade svoj posao, te zbog toga neke bolesti i stanja koja se mogu korigovati i izlečiti ostaju neotkrivena.
Tokom sistematskih pregleda ispituje se kompletno zdravlje deteta i redovno se pravi karton o njegovom razvoju. Prema rečima doktorke Jovanke Brajlo, pedijatra beogradskog Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković”, postoje razlike između pregleda predškolskog i školskog deteta.
Nijedan pedijatar ne radi pregled po svom nahođenju, već postoje određene obaveze i procedure, po kojima se rade sistematski pregledi. Međutim, ako neko to ne radi kako treba, povlači se pitanje savesti – rekla je doktorka Brajlo za „24 sata” i dodala da je pregled učenika osnovnih škola isti već 30 godina.
Ona je istakla da pedijatar vodi računa o celokupnom zdravlju deteta i njegov posao je da na vreme uputi dete kod određenog specijaliste ukoliko kod njega otkrije neki problem.
Pregled srca i pluća lekar radi stetoskopom, a štitnu žlezdu dodirom, dok psihički razvoj analizira razgovorom sa detetom. Pedijatar nije stomatolog ni specijalista za uho, grlo, nos, ni za mnoge druge bolesti, ali treba da primeti svaki problem vezan za zdravlje i da uputi dete kod određenog lekara, jer je on prvi koji dolazi u kontakt sa detetom – objašnjava doktorka Brajlo.
Krvna slika deteta školskog uzrasta trebalo bi da se proverava barem jednom godišnje i ona se ne radi na sistematskom, već roditelji sami treba da traže uput za analize. Ako rezultata nema u kartonu deteta, lekar upućuje da se proveri krvna slika.
Tako se radi i sa ostalim parametrima poput EKG-a ili ultrazvuka. U nekim domovima zdravlja postoje aparati koji su namenjeni za pedijatriju, dok se na specijalizovanim pedijatrijskim ustanovama, ukoliko nije hitan slučaj, pregledi zakazuju i po mesec dana unapred, zbog velikog broja pacijenata.
Doktorka Brajlo je takođe dodala da pedijatar koji radi sistematski pregled mora da bude upoznat sa kapacitetima određene škole.
Lekar određuje i da li će dete ići na fizičko vaspitanje i zbog toga mora da zna u kakvom je stanju školska sala, jer ukoliko je prašnjava, može da pogorša astmu kod neke dece, a ako nije, fizička aktivnost može da poboljša stanje dece sa astmom – rekla je doktorka Brajlo.
Komentari (0)