Krv „predviđa” bolest

Za mnoge je bitna samo prilikom transfuzije, operacije, ili porođaja, ali krvna grupa ima mnogo širi značaj. Japanci na primer, u svakodnevnom životu primenjuju analizu krvnih grupa kad biraju prijatelje i partnere.

Već nekoliko decenija mnogi naučnici, lekari i nutricionisti bave se povezanošću krvnih grupa i načina ishrane. Ono što je možda manje poznato je da nam kroz krv „teku” i predispozicije za određene bolesti.

– Postoje izolovana istraživanja koja su pokazala da neke krvne grupe imaju veću sklonost ka nekim bolestima – potvrđuje dr Snežana Jovanović-Srzentić, direktor Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Ona međutim ističe da je potrebno još mnogo istraživanja da bi se doneo konačan zaključak. Nekih pokazatelja i sad ima:

– Povećan rizik ka bakterijskim infekcijama smatra se da imaju osobe krvne grupe A – objašnjava dr Jovanović-Srzentić. – Takođe, ove osobe imaju povećanu sklonost ka karcinomima, tumorima. Za osobe krvne grupe 0 pokazalo se da imaju veću sklonost ka virusnim infekcijama. Svakako, krvna grupa nije ni jedini, ni presudan faktor za obolevanje od neke bolesti.

– Istraživanja o povezanosti ovih bolesti i određene krvne grupe – objašnjava nam dr Jovanović-Srzentić, zasnovana su na posmatranjima o učestalosti krvnih grupa kod obolelih osoba, a ne na osnovu određene komponente u krvi:

– Došlo se do zaključka da su osobe sa krvnom grupom A podložnije poremećajima koagulacije, ili da su osobe sa 0 grupom sklonije krvarenju. Ali, ne znaju se još precizni mehanizmi koji dovode do povećane sklonosti nekim bolestima osoba sa A i 0 krvnim grupama.

Takođe, istraživanja u Africi, gde veliki broj ljudi oboleva od malarije, pokazala su da su osobe sa krvnom grupom 0 više zaštićene od ove bolesti. A, američka naučna istraživanja pokazuju da su žene sa nultom krvnom grupom izložene povišenom riziku od problema sa začećem. Ispostavilo se da su one izložene dvostruko većem riziku od pomanjkanja zdravih jajnih ćelija, kao i drugim problemima u vezi sa plodnošću.

Veću sklonost ka određenim bolestima nisu imale osobe sa B ili AB krvnom grupom. To je kako smatra dr Jovanović-Srzentić verovatno zbog toga što je broj osoba sa ovim krvnim grupama znatno manji u beloj populaciji od broja osoba sa krvnim grupama A i 0.

– Rasprostranjenost krvnih grupa je različita, pa tako kod ljudi bele rase centralne Evrope, najčešća je krvna grupa 0, a u Srbiji je najčešća krvna grupa A – kaže naša sagovornica. – Krvna grupa B je zastupljena kod svega 16 odsto ljudi, dok je AB, kao „najmlađa” grupa, prisutna kod svega sedam odsto populacije.