Ivana Urukalo je mlada Beograđanka koja je osmislila i proizvodi krpene lutke Inana. Lutke koje “imaju dušu” kako ih opisuju svi koji ih kupe, postale su pravi hit. Evo kako je od hobija pravljenje lutki postalo Ivanin posao.I njena priča slična je onim prethodnim, o kojima smo već pisali, kada se mlade žene u trenutku rađanja deteta i zasnivanja porodice, odlučuju da iz korena promene svoj život i započinju biznis koji bi im doneo prihode, ali im omogućio da što više vremena provedu sa dvojom decom.
Ivana Urukalo je na porodiljskom bolovanju, pošto je rodila drugog sina, sasvim slučajno počela da se bavi šivenjem stvari – i to za devojčice. Danas joj stiže toliko narudžbina, pogotovo za lutke Inana, da ne može da postigne da ih napravi. Razmišlja o širenju posla, novim proizvodima i sa puno energije priča o budućim poduhvatima.
Sve je počelo tako što je jednog dana, umesto da kupi u radnji, za ćerku svoje drugarice sašila suknju od tila i traku za kosu.
Lutke se zovu Inana zato što većina dece tako zove kreatorku “I tako jednog dana, ta prijateljica me zove sa nekog rođendana i pita koliko ti košta suknja, a koliko traka. Imam naručene četiri suknje i osam traka. Bila sam u potpunom šoku. Ne znam koliko košta, nisam ni planirala da ih prodajem. Ali eto, tako je sve krenulo. Prvo sam počela da pravim te ‘tutu’ suknje i onda sam počela na internetu dalje da tražim…
Šta znači Inana?
Lutke se zovu Inana zbog toga što je većina dece Ivanu baš tako zvala dok su bili jako mali, pošto im je bilo teško da izgovore Ivana.
Onda sam shvatila šta bi ja sve mogla da pravim da znam da šijem. Tada sam upisala kurs šivenja, naučila da šijem i krenula malo-pomalo da bi u jednom momentu došla do ove lutke koja je u stvari moja lutka – inspiracija je kombinacija nekoliko lutki koje sam videla na internetu, koje su meni najlepše i to je tako krenulo”, objašnjava Ivana za Mondo.
Ubrzo je dala i otkaz u firmi u kojoj je do tada radila kao marketing asistent, pošto je ekonomista po struci, i sa 30 i nešto odrekla se pristojne plate i sigurnog posla da bi ostvarila svoj san.A nije ni sanjala da će se baviti poslom kojim su se bavile i njena baka i majka – šivenjem.
Ivana ne krije da joj je velika podrška muž koji ima siguran posao i stalna primanja, zbog čega je i mogla da započne biznis, a da porodica mnogo ne trpi. Ipak, nije od onih koji su sa pokretanje posla uložili hiljade evra, već je pravila lutku po lutku i od zarade kupovala novi materijal.”Kada sam krenula da radim lutke, kupovala sam po 60 centimetara matetrijala za telo, na primer. A sada već odjednom kupim 10 metara materijala. Razmišljam i da tražim ženu koja će da mi pomogne”, priča Ivana.
“Imam utisak da se posao baš zalaufao poslednjih pola godine. Za poslednjih godinu dana napravila sam oko 60 lutki, možda i više”.
Kaže i da nema pravila koliko lutki radi mesečno.
“Moje lutke su da ne kažem skupe, ali i nisu – kad pogledaš da je Lalalupsi ili Barbi lutka četiri hiljade, a u pitanju je masovna proizvodnja – moje lutke su od 3.000 do 6.000 dinara. Ne mogu da stavim nerealnu cenu, ne živim u paralelnom svetu, ali ne mogu ni da potcenjujem svoj rad”, kaže Ivana.
Ona navodi i da u Srbiji nema mnogo ručno izrađenih lutki, kao i da se prodaju po ceni od oko 100 evra, što je, kaže potpuno nepristupačno.
“Meni je tužno da lutka košta sto evra i da ljudi ne mogu da je kupe. A kod mene se lutke kupuju planski – retko ko vidi i kupi. Mene ljudi zovu pred rođendane i naruče unapred, a uglavom vide ne internetu ili jedna devojčica vidi lutku kod druge i zaljubi se na prvi pogled”, priča Ivana.
Lutke su ručno rađene i Ivana kaže da imaju dušuNa pitanje koliko traje izrada jedne lutke kaže da nema pravila.
“Nekad jednu lutku ne mogu da završim ni za pet dana. Na primer, obučem joj helanke i ne sviđa mi se, pa je skinem i šijem ponovo. Ali za jednu lutku, u principu, ako bih radila bez prekida, minimum osam sati mi treba”, navodi Ivana.
I ovčice, zeke, majice
Ivana je nedavno krenula i sa serijskom proizvodnjom majica, šolja, svesaka, nakita, bedževa – čitave linije proizvoda sa likom lutke Inana i drugim motivima koje je sama osmilslila. Pored toga, ona pravi i unikatne dečije posteljine, kao i igračke – zeke i ovčice.
Njene lutke su isključivo od prirodnih, pamučnih materijala, a telo se puni vatelinom.
“Prvo se sve iskroji, sašije, prevrne, puni se vatelinom pa se zašije. Onda se šije garderoba i na kraju se pravi kosa i crta lice”, objašnjava Ivana proces pravljenja lutke.
Materijale, kaže, nabavlja gde stigne, ali u tome ima dosta problema.
“Dobre materijale naći u Srbiji je naučna fantastika. Jako je loš izbor. Na primer, prosto je nemoguće naći materijale na tufnice, ima ih, ali za tri hiljade metar sa metar. Nekada naručujem i preko Facebooka iz Nemačke”, jada se Ivana.
Ipak, najveće zadovoljstvo su joj kaže, pohvale zadovoljnih kupaca – devojčica koje im se silno raduju, ali i njihovih mama i tata.
“To mi daje nadu da ću uspeti. Retko ko je kod mene lutku kupio da mi nije posle poslao poruku kojoj se zahvaljuje. Ja se uvek začudim i pomislim: Ljudi, šta vam je, ja vam te lutke prodajem, ne poklanjam. Ali te poruke mi baš znače i sve ih čuvam”, kaže Ivana.Ova mama i predzetnica sav posao oko izrade lutaka i drugih stvari koje proizvodi obavlja u svom stanu. Kaže da je jednu sobu pretvorila u radnu, ali se retko kad sve odigrava u njoj.
“Ceo stan često je zatrpan vatelinom kojim se pune jorgani, materijalima, lutkama. Često nastane potpuni haos, uz još dva sina o kojima se brinem. Oni nekad negoduju i kažu: Mama, ti ceo dan nešto šiješ. Ali, uglavnom me razumeju, kreativni su i učestvuju u svemu”.
Dodaje da je, u međuvremenu postala i doktor za lutke, pošto se dešava da se sestre otimaju oko jedne lutke i pokidaju ih. Tada ih ponovo prišije i pošalje nazad devojčicama koje ne mogu da sačekaju da se njihova mezimica “vrati iz bolnice”.
Kupovina Ivaninin lutki za sada se odvija samo preko njene Facebook strane, ili na festivalima na kojima se povremeno pojavljuje. Ako ste se, kao i kompletna ženska redakcija Monda, “pali” na prvi pogled na lutku Inana, uživo ih možete videti i na festivalu Mikser 8. marta.
Ivana još ne planira da otvori radnju, jer želi da kad se to dogodi, za godinu-dve ima potpuno razrađen proizvodni program.
Želimo joj puno sreće. Dole Barbike, živela Inana!
Komentari (0)