Žan Pijaže, poznati psiholog i razvojni biolog izjavio je kako “Možemo da budemo sigurni na to da će se sva događanja u životu deteta – i ugodna i neugodna, odraziti na njegovu igračku.” Drugim rečima, može da se kaže, da sve ono što se detetu dogodi, od samog početka njegovog života, ostavlja trag u njemu. Veliki deo toga dete ne zapamti na svesnom nivou. Zato je teško sa njim pričati o tome šta ga muči, da li ima neke nezadovoljene potrebe ili na koje emotivne potrebe mu nije adekvatno odgovoreno.
Roditelji ponekad vrlo jasno mogu da osete posledice nezadovoljavajućeg odnosa s detetom. Dete u takvim situacijama, može da pokaže nepoželjna ponašanja, poput nepoštovanja zacrtanih granica, često je ljuto ili frustrirano, a da roditelj ne zna koji je razlog za takvo ponašanje. Takođe, kao posledica nepronađenih problema javljaju i određene fiziološke reakcije, poput tikova, nemogućnosti zadržavanja stolice ili mokraće, tepanja u govoru…
Terapija igrom
Tada se obično javljaju pitanja: Kako onda da pomognem detetu, kada ga ne razumjem”. “Kako da otkrijem šta ga muči? “Šta se krije u pozadini nezadovoljstva deteta?
Da bi ste dobili odgovore na ova pitanja, važno je da detetu pružite primeren način izražavanja i uslove u kojima će se osećati dovoljno sigurno, ali i dovoljno slobodno da izrazi kako se oseća. Kao što znamo, detetov prirodan način izražavanja jeste putem igre. Neki kažu, kako su igračke detetove reči, a dečja igra priča koju nam dete priča. Da bi što bolje razumeli dečju igru važno je da uočimo teme koje se javljaju u igri, te da otkrijemo njihovo potencijalno značenje. Jedan od načina kako da naučimo da prepoznamo osećanja i njihovo potencijalno značenje je putem edukacije “Terapija igrom za roditelje”.
Na ovoj edukaciji roditelji u malim grupama uče osnovne principe terapije igrom kako bi se kod kuće, bar jednom nedeljno u trajanju od 30 minuta mogli igrati sa detetom na poseban način. Tih pola sata igranja je posebno,jer važe drugačija pravila od onih u svakodnevnom odnosu sa detetom. Roditelj koristi posebne veštine čije korištenje detetu omogućava da se oseća sigurnim, ali i da ima slobodu u izražavanju kroz igru. Pored toga, roditeljska pažnja je tada potpuno posvećena detetu i roditelj tada empatičkim reflektovanjem osećanja, misli i ponašanja šalje detetu poruku da je tu i da mu je važno šta dete oseća, te da prihvata ta njegova osećanja.
.jpg)
Neki od principa terapije igrom usmerene na dete su:
Fokusirajte se više na dete nego na problem
Ponekad kada se javi problem, roditelji imaju tendenciju da se fokusiraju isključivo na rešavanje problema, a pri tome se gubi fokus na dete u celini. Na taj način može se stvoriti dodatni pritisak na dete, pa obično dolazi do kontra efekta odnosno da problem postaje još izraženiji.
Fokusirajte se na sadašnjost, a ne na prošlost
Iako prošlost igra važnu ulogu u oblikovanju svake osobe, u komunikaciji i radu sa detetom važno je sagledati sadašnjost. Koji je to problem sa kojim se trenutno nosi? Šta je to što mu sada treba?
Fokusirajte se više na osećanja nego na misli ili ponašanje
Često se problemi pojavljuju u obliku nekih nepoželjnih ponašanja pa se stoga rešavanjem problema smatra suzbijanje takvog ponašanja. Pri tome se zaboravlja da su upravo emocije naši pokretači i da su one te koje sa sobom nose određenu energiju koja se onda kroz različite kanale ponašalja ispoljava. Zato je mnogo važnije poraditi na emocijama, a ne na samom ponašanju.
Fokusirajte se na razumevanje, a ne na objašnjavanje
Kako bi smo pomogli detetu da se lakše nosi s nekim izazovom, mnogo je važnije da mu pri tome kažemo kako razumemo njegove misli, osećanja i potrebe, nego da mu objašnjavamo što je to što mu se događa.
Fokusirajte se na prihvatanje više nego na ispravljanje
Dete poseduje osobine koje u nekoj situaciji mogu biti otežavajuće, dok u nekoj drugoj mogu da budu i veoma korisne. Zato je važno prihvatiti one osobine koje ne otežavaju značajno svakodnevicu detetu i vam. Zato bi kod deteta trebalo da korigujete samo one osobine koje nisu dobre za njegovo funkcionisanje.
Fokusirajte se na detetovu mudrost, više nego na znanje terapeuta
Svako dete ima potencijal i unutrašnji pokretač koji će mu u dobrim uslovima, omogućiti da poradi na svom problemima i nađe adekvatno rešenje. Zato je efikasniji način da dete podstaknete da samo dođe do rešenja problema, nego da odrasli odlučuju koji će to biti put.
Komentari (0)