Ekonomska kriza uticala je, mada ne značajno, na rađanje dece u većini zemalja Evrope, pokazala je analiza Evropskog zavoda za statistiku Eurostat. Međutim, u nekoliko zemalja kriza je postala prilika za “pravljenje” beba, naročito u nekim grupama stanovništva. Kriza je naročito negativno uticala na parove koji još nemaju dece. U nekim zemljama poput Belgije, Nemačke, Austrije, Rumunije i Finske – nezaposlene majke su rađale više dece, dok je u Grčkoj i Španiji kriza “odgovorila” zaposlene žene od rađanja. Analitičari Eurostata smatraju da je glavni razlog manjeg broja dece manji broj žena u fertilnom periodu ili potencijalnih majki, što znači da bi se i bez krize rodilo manje dece.
Analiza je pokazala da je naročito opalo rađanje kod žena srednjeg nivoa obrazovanja u poređenju sa neškolovanim ili visokoobrazovanim ženama. Takođe, primetno je da je stopa fertiliteta dramatično opala među imigrantkinjama nego među domaćim stanovništvom. Stopa fertiliteta je broj živorođene dece po ženi.
Veza između ekonomije i kretanja broja stanovnika se već dugo istražuje, ali to je je i dalje kontroverzno pitanje. Često se smatra da fertilitet prati ekonomski ciklus, odnosno da pada u periodu recesije, a raste u vreme ekonomskog prosperiteta, iako naučna javnost još nije usaglašena u vezi sa ovim pitanjem.
Podaci Eurostata pokazuju da je od početka resecije 2008. u Evropi stopa fertiliteta počela da pada. Poređenja radi, 2008. godine nije bilo pada stope fertiliteta, da bi do 2011. stopa fertiliteta pala u 24 zemlje EU, članica EFTA i u zemljama kandidatima.
Od početka krize, ukupan broj živorođene dece u Evropi od 2008. do 2011. pao je 3,5%, sa 5,6 miliona na 5,4 miliona, dok je broj zemalja koji je imao negativan trend porastao sa jedne na 26 od 31 koliko je obuhvaćeno uzorkom.
Manje žena
Analitičari Eurostata smatraju da je glavni razlog manjeg broja dece manji broj žena u fertilnom periodu ili potencijalnih majki. Ova grupa žena se poslednjih godina sve više smanjuje, a takav trend je zabeležen u čak dve trećine evropskih država.
Da su hipotetički svi ostali faktori ostali nepromenjeni, promena u broju žena u fertilnom periodu bi bila odgovorna za 62% smanjenja broja živorođene dece. Da se stopa fertiliteta uopšte nije smanjila od 2008, oko 189.000 dece bi ionako bilo ”izgubljeno” zbog manje broja žena koje mogu da rode dete.
Gledano uopšteno stopa fertiliteta je u poslednjoj deceniji bila na uzlaznoj putanji sa izuzetkom Portugalije i Luksemburga. U proseku je stopa od 2002. do 2009. porasla 0,15 dece po ženi. Takav rast se može objasniti trendom većeg rađanja nakon perioda odlaganja rađanja. Dakle, ne može se objasniti činjenicom da žene rađaju više dece nego se samo izmenio tempo rađanja.
U 2008. nijedna zemlja nije imala stopu fertiliteta od 1,3 što je prema nekim demografima najniža moguća stopa. Međutim, do 2011. stopa je ponovo pala u nekoliko zemalja centralno-istočne Evrope (Mađarska, Poljska i Rumunija) ispod 1,3 dece po ženi.
Gledano geografski, na početku dvehiljaditih stopa fertiliteta je u proseku bila najniža ako se posmatra poslednjih 12 godina. U nekoliko zemalja severne i zapadne Evrope stopa je bila 1,7 dok je u južnoj i istočnoj Evropi standardno niska. Do 2005. već se napravila razlika između zemalja visoke stope fertiliteta u zapadnoj i severnoj Evropi, država u istočnoj Evropi sa najnižom mogućom stopom, i centralnom Evropom sa nešto višom stopom, ali ipak sa manje od 1,5 dece po ženi. Između 2008. i 2006. broj živorođene dece po ženi u istočnoj Evropi se malo oporavio, osim u Slovačkoj.
Veza između nezaposlenosti i beba
U analizi se navodi da recesija na različite načine utiče na rađanje, mada se negativni efekti mogu umekšati državnim intervencijama. Kako se navodi, ekonomska nesigurnost utiče na rađanje, tako da dužina trajanja krize može imati važnu ulogu, a u pojedinim zemljama se ne mogu dati prognoze o kraju krize.
Analiza podataka je utvrdila korelaciju između rasta BDP i stope fertiliteta, ali sa malim odlaganjem uticaja od godinu do dve.
Drugi idikator na osnovu kojeg se meri uticaj krize na rađanje je individualna potrošnja. Vezu između lične potrošnje i rađanja je najlakše utvrditi u Belgiji, Danskoj, Malti i Poljskoj, u Bugarskoj, Grčkoj, Letoniji i Rumuniji taj uticaj se očitava tek nakon godinu dana, u Estoniji, Holandiji i Norveškoj nakon dve godine, a u Mađarskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj nakon tri godine.
Međutim, u Nemačkoj, na Kipru, u Luksemburgu i Austriji postoji negativna veza, a naročito je vidljiva u Letoniji i Litvaniji.
Kad se posmatra godišnja stopa nezaposlenosti od 15 do 49 godina, očekivano je da rast stope nezaposlenosti utiče da se manje rađaju deca. To naročito važi za Grčku i Letoniju, a sa zakašnjenjem od godinu do tri za ostale zemlje.
Komentari (0)