Promene raspoloženja u jesenjim i zimskim danima karakteristične su za većinu ljudi. Ovo stanje je kod osoba sklonih depresiji izraženo više, mada ni zdravi ne uspevaju uvek da se otrgnu čudnom osećanju koje ih obuzima, a da ne uspevaju da objasne zašto im se to dešava.
Stručnjaci ističu da ovakvo ponašanje predstavlja sezonski poremećaj i ima veze sa skraćivanjem dana i odsustvom svetlosti koji se javljaju u ovo doba godine.
Zbog skraćivanja dana ljudi ostaju lišeni svetlosti, koja im je neophodna za dobro raspoloženje. Bez obzira da li su dani tmurni, ili ispunjeni svetlošću koja kratko traje, ljudi skloni depresiji imaju pojačanu potrebu za spavanjem i za unošenjem ugljenih hidrata. S druge strane, zdravi ljudi uglavnom loše spavaju i ustaju sa jutarnjim neraspoloženjem. Iako ih ovakvo stanje prati danima, ono ne mora uvek da utiče i na radnu efikasnost.
U lečenju sezonskih afektivnih bolesti, što ovaj poremećaj jeste, primenjuje se svetlosna terapija u kojoj se ljudi izlažu veštačkoj svetlosti. Na taj način donekle se nadomešćuje prirodna svetlost i aktivira nedostajući melatonin, hormon odgovoran za san i raspoloženje, koji luči epifiza. Ova terapija je vrlo uspešna kod ljudi sklonih depresiji. Već posle deset do dvanaest terapija oni se osećaju odlično, a antidepresivi im nisu potrebni.
Kod zdravih ljudi se dešava isto, s tim što oni imaju veće adaptivne moći, tako da posle izvesnog vremena uspevaju da se prilagode novonastaloj situaciji.
Te takozvane desinhronoze, odnosno prelasci iz jednog u drugi vremenski period kratko traju. U stvari, ovi poremećaji nastaju zato što ljudski organizam reaguje na svaku promenu. Desinhronoze nastaju i kada se sat pomera.
Nijedan ljudski organizam ne prilagođava se izgubljenom ili dobijenom vremenu u trenutku. To mu jednostavno smeta, zato što ima sopstveni biološki časovnik po kojem se rukovodi. I zato mu i treba vreme da se prilagodi.
Komentari (0)