Leto pruža veće mogućnosti za dugotrajno uživanje u prirodi nego druga godišnja doba, ali može da uzrokuje probleme sa kožom, koji nisu svojstveni ostatku godine. Tokom vrelih meseci, tako „vrebaju“ dermatoze uslovljene UV zračenjem, povećanom vlagom i ujedima insekata.
– Pridružuju im se i dermatoze nastale kao posledica nanošenja raznih krema, dezodoransa i parfema – upozorava primarijus dr Aleksandar Adamović, dermatovenerolog, direktor beogradskog Zavoda za kožne i venerične bolesti.
– U nizu preparata koje ljudi nanose na kožu veliku opasnost predstavlja i, inače lekovito, kantarionovo ulje, jer povećava osetljivost kože na sunčeve zrake – kaže naš sagovornik. – Koristeći ovo ulje u nameri da se zaštite od sunca ljudi, u stvari, povećavaju njegovo dejstvo.
Tokom leta, povećano znojenje, naročito kod gojaznih ljudi, dodatno se komplikuje, jer se znoj nakuplja u pregibima kože, pa može da izazove ojed. Neretko, na tako oštećenoj koži, razvijaju se gljivice, a najugroženiji su prepone i pazuh. Primarijus Adamović ističe da ne mora da znači da smo gljivicu „negde pokupili“, nego se radi o stanovniku naše kože koji se umnožio, jer koža nije u stanju da je drži pod kontrolom. Ovo važi i kad je u pitanju kandida albikans. Vlažnost i toplota dodatno potpomažu i razvoju bakterijskih infekcija, koje su, takođe, učestale tokom leta.
– Posebno veliki problem pričinjavaju insekti, čiji ujedi prouzrokuju alergijske reakcije – upozorava dr Adamović. – One su, doduše, mahom lokalnog tipa, ali samo dok čovek, nekontrolisanim češanjem ne skine plikčiće formirane na mestu ujeda. Time otvara put za razmnožavanje bakterija, koje su do tada normalno živele sa nama, ali odjednom prestaju da nam budu prijateljski naklonjene.
Ima i ljudi ekstremno osetljivih na ujede komaraca. Kad ih ovaj insekt ujede na dva-tri mesta pojavi im se po dvadesetak plikčića, pa izgledaju kao da ih je izujedao roj. Ovo se, vrlo često, događa kod dece, jer su, generalno, osetljivija na ujede insekata. Ose, pčele i stršljeni naročito su rizični za ljude alergične na njihove ujede, pri čemu ishod može da bude i smrtonosan.
Posebnu opasnost, tokom leta, predstavlja krpelj, koji prenosi lajmsku bolest. Ocenjuje se da je, u našim krajevima, između 30 i 40 odsto krpelja, zaraženo uzročnikom ove bolesti. Ne mora, međutim, da znači da ćemo oboleti od lajmske bolesti, čak i ako je krpelj bio zaražen. Do obolevanja dolazi tek ako je insekt na koži stajao dovoljno dugo da deo krvi vrati u domaćina, jer ne može više da mu stane.
Leti mnoge ljude muče i alergije. One nisu zdravstveni problem, dok god prirodni odgovor na alergene, kao što su kijanje, suzne oči, prekorači granice normalne reakcije i počne da oštećuje kožu i sluzokožu. Svako ko boluje od takozvanog atopijskog dermatita reagovaće burno na sve alergene, od polena do ambrozije, koja, kako govore podaci, muči svakog četvrtog stanovnika Srbije. Atopija može da se odražava na pluća, pa izaziva astmu i opstruktivni bronhitis, ili na kožu, na kojoj prouzrokuje osipe.
– Mada postoji niz bolesti koje se, poput psorijaze, ili dečjih ekcema, leče izlaganjem suncu, ili veštačkom izvoru ultravioletnih zraka, alergija na zrake sunca nije nimalo bezazlena. Više od polovine pacijenata na dečjem odeljenju našeg Zavoda leči se od atopijskog dermatita, odnosno od neke vrste alergije, a veliki deo prouzrokovan je sunčanjem – zaključuje primarijus dr Aleksandar Adamović.
Oprez i u hladu
UV zraci su osnovni faktor u razvoju malignih oboljenja kože, među kojima je i najopasniji maligni melanom. Previše sunčevih zraka ubrzava starenje kože. S druge strane, ono nam je neophodno zbog vitamina D koji nas štiti od malignih bolesti unutrašnjih organa, jača koštani sistem, povećava imunitet, snižava holesterol. Dovoljno je, međutim, upozorava dr Aleksandar Adamović, dnevno provesti desetak minuta izlažući se suncu i to ne mora uopšte da bude sunčanje, već samo boravak napolju, u nešto lakšoj garderobi.
Ne utopljavajte decu
Bebe se inače mnogo znoje, pa ih tokom leta nikako ne smemo pretopljavati. U suprotnom, rizikujemo da, zbog prekomernog znojenja, dobiju upalu znojnih žlezda. Kod bucmastije dece, česti su i ojedi. Mališane obavezno treba zaštiti takozvanim repelentima (autan), sredstvima koji eteričnim uljima s jakim mirisima rasteruju insekte.
Komentari (0)