Mnogi zaposleni u Srbije već više od mesec dana rade od kuće, a onima koji imaju decu predškolskog i školskog uzrasta novonastala situacija predstavlja poseban izazov.
„Napravili smo rigidan plan, moramo da ga se pridržavamo bez obzira na sve”, kaže Bojana Stanković, profesorka klavira iz Beograda, mama devojčice koja je krenula u prvi razred i petogodišnjeg dečaka.
I ona i suprug rade – Bojana čuva decu do 16 sati, kada počinje njen posao koji obavlja gledajući i slušajući đake preko mreže Vocap.
Čvrst raspored i igranje uloga
Postojanje rasporeda aktivnosti ključno je u ovoj situaciji, ističe dečija psihološkinja Vesna Janjević Popović. Ona savetuje roditelje da naprave raspored na papiru kako bi deci bilo lakše da prate šta ko od ukućana radi.
Deci koja inače idu u obdanište treba objasniti da sada mama i tata rade od kuće, da je jedan deo stana postao kancelarija a drugi može da bude vrtić, gde će se postaviti igračke, kocke, papiri za crtanje, slikovnice…
Foto: Freepik
„Mi sa decom odigravamo te situacije kao bajagi”, kaže Janjević Popović. Ona objašnjava da mama ne treba da radi u pidžami, već da se obuče, a može čak i tašnu da ponese i ode u deo stana gde je privremena kancelarija.
Roditelji moraju da se naoružaju strpljenjem, jer će ih deca često prekidati. Njen predlog je da se roditelj posle doručka, a pre početka rada, intenzivno igra sa detetom dvadesetak minuta, da bi kasnije mogao da se posveti poslu.
Kako izgleda rad od kuće, kad su deca tu
Ubrzo po uvođenju vanrednog stanja, većina kompanija u kojima se radi u kancelarijama, prilagodila se novim uslovima.
„Nemam problem sa poslom od kuće i količinom rada, jedino što je drugačije jeste što je tu dete”, kaže Vlada Gošić iz Novog Sada, urednik u izdavačkoj kući i tata petogodišnjeg dečaka. „Za pisanje je potrebna koncentracija, a mom sinu je potrebna pažnja”, kaže on.
Iako tvrdi da je sigurno lakše objasniti petogodišnjaku nego mlađem detetu zašto roditelji rade od kuće, često mu posao prekida rečenica: „Hej tata, moram nešto da ti pokažem.”
Vaspitačice šalju predloge aktivnosti za decu na Vajber grupu, ali Vlada kaže da su i one svesne da su to samo predlozi koje prezaposleni roditelji mogu samo povremeno da ostvare.
I on se slaže da deca moraju da imaju neku rutinu tokom dana – da vežbaju, crtaju, ako su starija, da uče slova ili igraju igrice.
„Ja mu dajem zadatke, da crta, da piše slova, a vidim da se i on sam uključio u program prvog razreda preko televizije”, kaže on, uz opasku da je roditeljima čija deca idu u školu neuporedivo teže.
Bojanina glavna obaveza tokom prepodneva je škola. Sa ćerkom prati nastavu preko televizije i komunicira sa učiteljima, koji šalju šta od gradiva treba da se pređe i zadatke za domaći. Petogodišnjak je prepušten sam sebi dok traje škola, priznaje.
Foto: Freepik
„Dok spremim doručak, sklonim, gledam šta njegova sestra radi, prosto nemam vremena za njega”, priznaje Bojana. „U tom periodu spremam i ručak, koji često i zagori”, kaže, smejući se.
Njen radni dan počinje u 16 sati, kad se zameni sa suprugom koji je do tada radio. Izdvojena u drugoj prostoriji, drži časove klavira deci koja su pre toga pratila onlajn nastavu.
„Moji đaci jedva postižu sve obaveze, ali niko ne odustaje”, kaže ona. Njena deca se tad igraju i naučila su da ne prekidaju mamu, ali tehnika rada nije idealna. „Nije isto kad se svira u školi i ovako, a često se i veze prekidaju”, objašnjava Bojana.
„Mama, kad ćeš da prestaneš da radiš”
Novinari najčešće nemaju fiksno radno vreme, niti rade od kuće. Oni su u redakciji ili na terenu dok ne završe temu u zadatom roku. Koronavirus i malu decu ovo uopšte ne zanima.
Moja trogodišnja kćerka zna da je „napolju bolest” i da moramo da se igramo u kući, ali ne može da shvati da ne treba da prekida roditelje dok rade.
Intervjui, odgovaranje na hitne mejlove i sastanci preko Zuma se obavljaju tako što se detetu da da gleda Jutjub na telefonu. Krenuće sa Pepom prasetom, a možda će završiti gledajući šestogodišnjakinje Jutjuberke iz Rusije koje pokazuju milijardu igračaka koje imaju i prave slajm kod kuće.
(Majka novinarka zapisuje da je fenomen klinki Jutjuberki i roditelja koji te klipove snimaju zanimljiva tema)
I dok se osećate kao loš roditelj, koji ćuška dete koje je došlo da mu pokaže novi crtež ili frizuru koju je napravila lutki, vaše kolege koje imaju stariju decu ili još uvek nisu upoznale čari roditeljstva su mnogo brže i kreativnije od vas.
Uveče, posle čitanja priča i pevanja uspavanke, pre nego što i sama padnem u san, pomislim ovo i nije tako loše, svi smo zajedno, svi su dobro, ovako čuvamo i sebe i druge i to je sad najvažnije.
Kao junakinja neke holivudske limunade ili sledbenica saveta lajfkoučeva, zahvalim se višoj sili na dobrim stvarima u životu u karantinu.
Novinari treba da izbegavaju opšta mesta, ali koronu baš briga i za to.
Korisni saveti za roditelje
Vesna Janjević Popović predlaže nekoliko praktičnih saveta za roditelje:
- Pokušajte da ustanete pre dece, da popijete kafu u miru, tako ćete imati osećaj da vi kontrolišete dan.
- Uvedite deci rutinu: doručak, igranje, spavanje, ručak, razgovori sa bakom i dekom, vežbe, čitanje…
- Razgovarajte sa decom o korona virusu na njima razumljiv način. Pevajte omiljenu pesmicu deteta dok perete ruke, možete da operete ruke lutkama, napunite plitki tanjir vodom, a zatim stavite dosta bibera i prst deteta umočite u deterdžent, kako biste mu pokazali kako se uklanja virus i bakterije.
- Nemojte gledati vesti pred detetom, na televiziji pratite sadržaj koji je i njima zanimljiv.
- Svi psiholozi savetuju da najviše dva puta dnevno proverimo informacije o korona virusu.
- Jedino ako nismo lekari, pa nam posao zavisi od toga – punimo se informacijama, a naša mogućnost delanja je vrlo slaba ili nikakva.
- Važno da pronađete vreme za nešto što volite da radite, što vas smiruje. Na primer, da pročitate nekoliko strana knjige, da slušate muziku koja vam prija i vežbate pet minuta na svakih sat ili dva.
Kako da deca ne osete da ih guramo u stranu zbog posla?
Dete ne treba ćuškati, već mu kroz igru objasniti šta želite, savetuje Vesna Janjević Popović.
„I tu situaciju možemo da ‘proigramo’ – imamo lutku koja ide u kancelariju, radi na kompjuteru i priča telefonom, ali ista ta lutka mazi dete, pokazuje mu ljubav”, objašnjava ona.
Zatim roditelji i deca treba da zamene uloge – njima date telefon da vode poslovni razgovor, a vi im dosađujete.
.jpg)
Foto: Freepik
Za roditelje bi bilo dobro da osmisle širi spektar aktivnosti, da odvoje prostor za crtanje ili pravljenje predmeta od plastelina, da spreme zanimljive knjižice, da deci ponude gledanje pozorišnih predstava preko interneta. Ne smeju ni da gube iz vida da je njihov glavni zadatak, osim pružanja ljubavi, i postavljanje granica.
„Ako dete oseti da će histeričnim napadom ostvariti nešto, onda će to biti stalni prekidač i tu smo gotovi”, zaključuje Janjević Popović.
Roditelji sa kojima sam razgovarala priznaju da osećaju zamor
„Nedostaje mi vreme i za sebe i za decu – izvršavamo zadatke kao da smo na radnoj akciji”, kaže Bojana.
Deci treba posvetiti pažnju i možda im dati i nešto što biste ranije ograničavali, poput igrica na telefonu, smatra Vlada.
„Ma koliko se mi trudili da budemo normalni, u nama se kuva stres i oni to osećaju”, kaže ovaj otac.
Autor: Jelena Maksimović
Izvor: BBC News na srpskom
Komentari (0)