Foto:

Koronavirus: Vodič za roditelje

Izvor: Bebac.com

Šta sve treba da znamo o novom virusu korona?

Ovo nije senzacionalistički tekst i nema za cilj širenje panike. Sve informacije su preuzete iz pouzdanih medicinskih izvora.

Novi soj koronavirusa, zvanično nazvan SARS-CoV-2, prvi put se pojavio u Kini krajem 2019. godine i prema trenutnim istraživanjima simptomi su mu temperatura i suv kašalj. Bolest izazvana ovim virusom nazvana je COVID-19 (kovid-19).

Prvi znaci bolesti se pojavljuju postepeno, a životno su od njega najugroženije starije osobe i oni sa hroničnim obolenjima. 


Foto: Freepik

Koronavirus je kod dece detektovan u svega 10 do 15% slučajeva, a deca preleže kovid sa blagim simptomima bolesti. Trudnice nisu osetljivije na virus u odnosu na ostatak stanovništva, ali jesu osetljivije od žena koje nisu trudne u starosnoj grupi od 15 do 45 godina. Najbitniji oblici prevencije su vakcinacija, nošenje maske, održavanje fizičke distance i izbegavanje javnih okupljanja, zatim temeljno pranje ruku, kašljanje u maramicu ili ruku savijenu u laktu.

Kako da prepoznamo koronavirus kod sebe i kod dece?

Simptomi kovida-19, u od 80% slučajeva su blagi, a terapija je simptomatska. Prema podacima SZO, blagi simptomi javljaju se u 80% slučajeva i to su:

 

1.         Povišena temperatura 

2.         Suv kašalj 

3.         Umor 

4.         Stvaranje ispljuvaka 

5.         Kratak dah

6.         Bol u grlu

7.         Glavobolja

8.         Bol u mišićima i zglobovima

9.         Jeza

10.         Mučnina ili povraćanje 

11.         Zapušen nos

12.         Dijareja

13.         Gubitak čula ukusa i mirisa

 

Teški simptomi bolesti koje ima 13,8% zaraženih su:

 

1.         Dispneja (teško disanje)

2.         Upala pluća

 

Veoma teški simptomi javljaju se kod 6,1% pacijenata koji se tada definišu kao pacijenti u kritičnom stanju.

 

Komplikacije su:

 

1.         Septički šok

2.         Prestanak rada pluća

3.         Otkazivanje rada organa

 

Prema poslednjim podacima, u najvećem riziku od težih simptoma su starije osobe, kao i osobe sa hroničnim bolestima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, kod zaraženih smrtni ishod javlja se u 2,1% slučajeva.

Kako da razlikujemo koronavirus od virusa gripa?

Kovid-19 ima veoma slične simptome sa virusom gripa. Ipak, osnovna razlika je što se od virusa gripa osoba razboli veoma naglo, dok je kod kovid-19 proces dosta duži i simptomi se pojavljuju postepeno.

 

Simptomi gripa su:
 

  • Bol u mišićima
  • Glavobolja
  • Temperatura
  • Iznemoglost

 

Simptomi koronavirusa su:

 

  • Temperatura
  • Suv kašalj
  • Umor
  • Stvaranje ispljuvaka
  • Kratak dah
  • Bol u grlu  
  • Glavobolja
  • Bol u mišićima i zglobovima
  • Gubitak čula ukusa i mirisa

Ono što je možda i osnovna distinkcija između gripa i kovida-19 jeste kojom brzinom se manifestuju simptomi bolesti., ali i skoro potpuni gubitak čula ukusa i mirisa. Kod gripa se simptomi pojave u roku od nekoliko sati i takoreći „pokose” zaraženog, dok se u slučaju kovida-19 simptomi pojavljuju postepeno i polako.


  

Da li su deca ugrožena koronavirusom?

U slučaju koronavirusa, deca nisu posebno podložnija virusu u odnosu na ostatak populacije. Ono što je uočeno kod dece je da, prema navodima SZO, a prema podacima iz Kine, ona imaju blaže oblike bolesti; simptomi su u većini slučajeva slabiji nego kod ostalih starosnih grupa.  


2,4% zaraženih je ispod 19 godina starosti, teške oblike bolesti imalo je 2,5%, dok je u kritičnom stanju bilo njih 0,2%



Ko je najviše ugrožen koronavirusom?

Virus Sars-CoV-2 najčešće inficira osobe od 40 do 60 godina, dok je do sada najmanje bila inficirana starosna grupa ispod 19 godina. Prema podacima Kineskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, najveći procenat zaraženih nalazi se u starosnoj grupi od 50-59 godina, tačnije svaki peti zaraženi, dok je najmanji procenat zaraženih u starosnoj grupi do devet godina i on iznosi 0,9%.


Foto: Pixabay


Ipak, veći rizik od smrti uzrokovane virusom korona imaju osobe preko 70 godina. Naime u starosnoj grupi od 70 do 79 godina mortalitet je oko 12%, dok je za starije od 80 godina mortalitet skoro duplo veći.
Ovi podaci pokazuju nam da su stari posebno osetljivi i u većem riziku od smrti od ostalih zaraženih.
 

Druga veoma osetljiva grupa su hronični bolesnici i upravo te osobe, bez obzira na starost, u većem su riziku od zaražavanja. Naime, posebno su osetljive osobe sa kardiovaskularnim i onkološkim bolestima, dijabetesom, respiratornim problemima, te se kod njih može očekivati povećan rizik od smrti, ukoliko se osoba zarazi ovim virusom.

Kako se širi koronavirus?

Virus korona se širi kapljičnim putem sa zaražene osobe na zdravu, kao i dodirivanjem zaraženih površina.

 

Virus se može preneti sa čoveka na čoveka:

      Bliskim kontaktom (na daljini od oko 1,80cm)

      Respiratornim putem, kada zaražena osoba kašlje ili kija

 

Prenos virusa sa zaražene površine na čoveka (ređi oblik prenosa):
      Dodirivanjem zaraženim površina, a potom pipanjem usta, nosa ili usta, i generalno sluznica (recimo, trljanjem očiju)

Zaraznost virusa korona može varirati od osobe do osobe. Prema tvrdnjama Američkih centara za prevenciju i kontrolu bolesti čini se da se kovid-19 širi lako i prisutan je u pojedinim zajednicama gde je neko već zaražen (porodica, bolnica) na specifičnim geografskim oblastima.

Upravo ovo potvrđuje i SZO, te se prema njihovim podacima vidi da se virus najpre širi u okviru porodice u kojoj je neko već zaražen, a potom je najviše pogođeno medicinsko osoblje u područjima gde ima zaraženih.

Šta ako primetimo prve simptome kod nas ili kod dece?

Ukoliko osetite prve simptome bolesti bitno je misliti na sebe, ali i na druge.

 

1.           Izbegavajte javna mesta

2.            Kašljite u maramicu ili u ruku savijenu u laktu

3.           Bacite maramicu u koju ste kašljali

4.           Operite ruke u trajanju od minimum 20 sekundi

5.            Samoizolujte se

6.            Javite se u najbližu kovid ambulantu u vašem mestu, gde će vam biti urađena dijagnostika i brzi test

7.            Redovno održavajte higijenu kuće

Kako se leči koronavirus – šta ako se razbolimo?

S obzirom na to da ne postoji lek za kovid-19, on se ne leči, već se tretira isto kao i prehlada ili grip, a to je mirovanje i simptomatska terapija. Za lečenje simptoma bilo bi obavezno da se posavetujete sa lekarom. Takođe, antibiotici nisu od koristi, jer je u pitanju virus.

Da li je moguće da imamo virus i ako nemamo simptome?

Prvi simptom pojaviće se, od momenta infekcije, u proseku za pet do šest dana, uključujući blaže simptome i temperaturu. Trenutne procene govore da se simptomi COVID-19 obično pojave u roku od oko pet dana, ali opseg inkubacije može biti između jednog i 14 dana navodi  SZO.

Foto: Period inkubacije COVID-19

Da li korona virus u trudnoći utiče na bebu?

Većina trudnica zaraženih COVID-19 je porođena carskim rezom, a bebe su u većini slučajeva rođene bez infekcije korona virusom. Postoji mogućnost da zaražena trudnica prenese virus na bebu. Od ukupnog broja rođenih beba većina je rođena bez korona virusa. Za pojedini broj slučajeva beba koje su imala virus, ostalo je nejasno na koji način su novorođenčad bila inficirana. 

 

Da li smem da dojim ako dobijem korona virus?

Ukoliko je majka zaražena korona virusom, konsultacije sa lekarom pre početka dojenja su obavezne, a mere opreza su obavezne. Zbog svojih zdravih svojstava dojenje se preporučuje i od strane Unicefa čak i ako mama ima korona virus uz napomenu da je pranje ruku zaražene majke neophodno, kao i nošenje maske i redovno čišćenje posuđa i površina u domu.

Kako da zaštitimo sebe i decu

Korona virus širi se sa čoveka na čoveka, kapljičnim putem, a kao zaštita preporučuje se:

 

1.   Često pranje ruku sapunom 20 sekundi

2.        Korištenje dezinfekcionog sredstva za ruke koje sadrže minimum 60% alkohola

3.        Ako kašljete stavite ruku na usta, maramicu ili ruku savijenu u laktu

4.        Da ne dodirujete oči, usta i nos

5.        Nošenje maske

6.        Izbegavanje kontakta sa osobama koje su bolesne

7.        Redovno čišćenje domaćinstva

 

Izbegavajte boravak među bolesnim osobama, pogotovo ako se utvrdi da su zaraženi COVID-19 virusom.


U slučaju pojavljivanja korona virusa u vašoj okolinu dete bi trebalo da izbegava javne skupove i bolesne osobe. Redovno pranje ruku je obavezno.

Da li treba da nosimo maske?

Ukoliko se u vašoj okolini pojavi slučaj korona virusa ili osoba koja je došla iz geografskog područja na kome vlada epidemija trebalo bi da nosite masku.

Takođe, ukoliko ste vi bolesni trebalo bi da nosite masku kako biste zaštitili druge. Maska nije dovoljan metod odbrane od virusa, te se pranje ruku takođe savetuje kao jedan od efektnih metoda.

Da li treba da vodim dete u vrtić u slučaju epidemije?

U slučaju epidemije konsultovati se sa nadležnim epidemiološkim službama i pedijatrom. Takođe veoma je bitno pratiti preporuke institucija. 


Foto: Shutterstock

 

Šta ako dete ipak dobije korona virus?

Ukoliko se dete inficira korona virusom obavezno je da ostane kod kuće, a osoba koja ga neguje ne bi trebalo da bude starija. Bake i deke su podložnije COVID-19 virusom i imaju teže oblike ove bolesti. 

Šta još treba da znamo?

Svaki peti zaraženi od korona virusa ima teži oblik bolesti, dok se ostatak zaraženih oporavlja prilično brzo i lako. Do sada su od njega najmanje bolovala deca i mladi ispod 19 godina, dok je najvećih broj zaraženih u starosnoj grupi između 40 i 60 godina. Njegova inkubacija traje najduže dve nedelje, a najkraće jedan dan. Najčešći simptomi su slični gripu, ali iskazuju se znatno sporije od simptoma gripa. Kako se virus ne bi raširio veoma je bitna higijena ruku, jer se prenosi kapljično. 

Reference:

Svetska zdravstvena organizacija 
CDC (Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti)
https://www.webmd.com/ 
MedicineNet.com
Kliničke karatkeristike i  mogućnost intraututerine vertikalne transmisije COVID-19 kod devet trudnica: retrospektivni pregled medicinske dokumentacije, Jei Quao, februar 2020
UNICEF  

 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Šta sve treba da znamo o novom virusu korona?

Ovo nije senzacionalistički tekst i nema za cilj širenje panike. Sve informacije su preuzete iz pouzdanih medicinskih izvora.

Novi soj koronavirusa, zvanično nazvan SARS-CoV-2, prvi put se pojavio u Kini krajem 2019. godine i prema trenutnim istraživanjima simptomi su mu temperatura i suv kašalj. Bolest izazvana ovim virusom nazvana je COVID-19 (kovid-19).

Prvi znaci bolesti se pojavljuju postepeno, a životno su od njega najugroženije starije osobe i oni sa hroničnim obolenjima. 


Foto: Freepik

Koronavirus je kod dece detektovan u svega 10 do 15% slučajeva, a deca preleže kovid sa blagim simptomima bolesti. Trudnice nisu osetljivije na virus u odnosu na ostatak stanovništva, ali jesu osetljivije od žena koje nisu trudne u starosnoj grupi od 15 do 45 godina. Najbitniji oblici prevencije su vakcinacija, nošenje maske, održavanje fizičke distance i izbegavanje javnih okupljanja, zatim temeljno pranje ruku, kašljanje u maramicu ili ruku savijenu u laktu.

Kako da prepoznamo koronavirus kod sebe i kod dece?

Simptomi kovida-19, u od 80% slučajeva su blagi, a terapija je simptomatska. Prema podacima SZO, blagi simptomi javljaju se u 80% slučajeva i to su:

 

1.         Povišena temperatura 

2.         Suv kašalj 

3.         Umor 

4.         Stvaranje ispljuvaka 

5.         Kratak dah

6.         Bol u grlu

7.         Glavobolja

8.         Bol u mišićima i zglobovima

9.         Jeza

10.         Mučnina ili povraćanje 

11.         Zapušen nos

12.         Dijareja

13.         Gubitak čula ukusa i mirisa

 

Teški simptomi bolesti koje ima 13,8% zaraženih su:

 

1.         Dispneja (teško disanje)

2.         Upala pluća

 

Veoma teški simptomi javljaju se kod 6,1% pacijenata koji se tada definišu kao pacijenti u kritičnom stanju.

 

Komplikacije su:

 

1.         Septički šok

2.         Prestanak rada pluća

3.         Otkazivanje rada organa

 

Prema poslednjim podacima, u najvećem riziku od težih simptoma su starije osobe, kao i osobe sa hroničnim bolestima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, kod zaraženih smrtni ishod javlja se u 2,1% slučajeva.

Kako da razlikujemo koronavirus od virusa gripa?

Kovid-19 ima veoma slične simptome sa virusom gripa. Ipak, osnovna razlika je što se od virusa gripa osoba razboli veoma naglo, dok je kod kovid-19 proces dosta duži i simptomi se pojavljuju postepeno.

 

Simptomi gripa su:
 

  • Bol u mišićima
  • Glavobolja
  • Temperatura
  • Iznemoglost

 

Simptomi koronavirusa su:

 

  • Temperatura
  • Suv kašalj
  • Umor
  • Stvaranje ispljuvaka
  • Kratak dah
  • Bol u grlu  
  • Glavobolja
  • Bol u mišićima i zglobovima
  • Gubitak čula ukusa i mirisa

Ono što je možda i osnovna distinkcija između gripa i kovida-19 jeste kojom brzinom se manifestuju simptomi bolesti., ali i skoro potpuni gubitak čula ukusa i mirisa. Kod gripa se simptomi pojave u roku od nekoliko sati i takoreći „pokose” zaraženog, dok se u slučaju kovida-19 simptomi pojavljuju postepeno i polako.


  

Da li su deca ugrožena koronavirusom?

U slučaju koronavirusa, deca nisu posebno podložnija virusu u odnosu na ostatak populacije. Ono što je uočeno kod dece je da, prema navodima SZO, a prema podacima iz Kine, ona imaju blaže oblike bolesti; simptomi su u većini slučajeva slabiji nego kod ostalih starosnih grupa.  


2,4% zaraženih je ispod 19 godina starosti, teške oblike bolesti imalo je 2,5%, dok je u kritičnom stanju bilo njih 0,2%



Ko je najviše ugrožen koronavirusom?

Virus Sars-CoV-2 najčešće inficira osobe od 40 do 60 godina, dok je do sada najmanje bila inficirana starosna grupa ispod 19 godina. Prema podacima Kineskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, najveći procenat zaraženih nalazi se u starosnoj grupi od 50-59 godina, tačnije svaki peti zaraženi, dok je najmanji procenat zaraženih u starosnoj grupi do devet godina i on iznosi 0,9%.


Foto: Pixabay


Ipak, veći rizik od smrti uzrokovane virusom korona imaju osobe preko 70 godina. Naime u starosnoj grupi od 70 do 79 godina mortalitet je oko 12%, dok je za starije od 80 godina mortalitet skoro duplo veći.
Ovi podaci pokazuju nam da su stari posebno osetljivi i u većem riziku od smrti od ostalih zaraženih.
 

Druga veoma osetljiva grupa su hronični bolesnici i upravo te osobe, bez obzira na starost, u većem su riziku od zaražavanja. Naime, posebno su osetljive osobe sa kardiovaskularnim i onkološkim bolestima, dijabetesom, respiratornim problemima, te se kod njih može očekivati povećan rizik od smrti, ukoliko se osoba zarazi ovim virusom.

Kako se širi koronavirus?

Virus korona se širi kapljičnim putem sa zaražene osobe na zdravu, kao i dodirivanjem zaraženih površina.

 

Virus se može preneti sa čoveka na čoveka:

      Bliskim kontaktom (na daljini od oko 1,80cm)

      Respiratornim putem, kada zaražena osoba kašlje ili kija

 

Prenos virusa sa zaražene površine na čoveka (ređi oblik prenosa):
      Dodirivanjem zaraženim površina, a potom pipanjem usta, nosa ili usta, i generalno sluznica (recimo, trljanjem očiju)

Zaraznost virusa korona može varirati od osobe do osobe. Prema tvrdnjama Američkih centara za prevenciju i kontrolu bolesti čini se da se kovid-19 širi lako i prisutan je u pojedinim zajednicama gde je neko već zaražen (porodica, bolnica) na specifičnim geografskim oblastima.

Upravo ovo potvrđuje i SZO, te se prema njihovim podacima vidi da se virus najpre širi u okviru porodice u kojoj je neko već zaražen, a potom je najviše pogođeno medicinsko osoblje u područjima gde ima zaraženih.

Šta ako primetimo prve simptome kod nas ili kod dece?

Ukoliko osetite prve simptome bolesti bitno je misliti na sebe, ali i na druge.

 

1.           Izbegavajte javna mesta

2.            Kašljite u maramicu ili u ruku savijenu u laktu

3.           Bacite maramicu u koju ste kašljali

4.           Operite ruke u trajanju od minimum 20 sekundi

5.            Samoizolujte se

6.            Javite se u najbližu kovid ambulantu u vašem mestu, gde će vam biti urađena dijagnostika i brzi test

7.            Redovno održavajte higijenu kuće

Kako se leči koronavirus – šta ako se razbolimo?

S obzirom na to da ne postoji lek za kovid-19, on se ne leči, već se tretira isto kao i prehlada ili grip, a to je mirovanje i simptomatska terapija. Za lečenje simptoma bilo bi obavezno da se posavetujete sa lekarom. Takođe, antibiotici nisu od koristi, jer je u pitanju virus.

Da li je moguće da imamo virus i ako nemamo simptome?

Prvi simptom pojaviće se, od momenta infekcije, u proseku za pet do šest dana, uključujući blaže simptome i temperaturu. Trenutne procene govore da se simptomi COVID-19 obično pojave u roku od oko pet dana, ali opseg inkubacije može biti između jednog i 14 dana navodi  SZO.

Foto: Period inkubacije COVID-19

Da li korona virus u trudnoći utiče na bebu?

Većina trudnica zaraženih COVID-19 je porođena carskim rezom, a bebe su u većini slučajeva rođene bez infekcije korona virusom. Postoji mogućnost da zaražena trudnica prenese virus na bebu. Od ukupnog broja rođenih beba većina je rođena bez korona virusa. Za pojedini broj slučajeva beba koje su imala virus, ostalo je nejasno na koji način su novorođenčad bila inficirana. 

 

Da li smem da dojim ako dobijem korona virus?

Ukoliko je majka zaražena korona virusom, konsultacije sa lekarom pre početka dojenja su obavezne, a mere opreza su obavezne. Zbog svojih zdravih svojstava dojenje se preporučuje i od strane Unicefa čak i ako mama ima korona virus uz napomenu da je pranje ruku zaražene majke neophodno, kao i nošenje maske i redovno čišćenje posuđa i površina u domu.

Kako da zaštitimo sebe i decu

Korona virus širi se sa čoveka na čoveka, kapljičnim putem, a kao zaštita preporučuje se:

 

1.   Često pranje ruku sapunom 20 sekundi

2.        Korištenje dezinfekcionog sredstva za ruke koje sadrže minimum 60% alkohola

3.        Ako kašljete stavite ruku na usta, maramicu ili ruku savijenu u laktu

4.        Da ne dodirujete oči, usta i nos

5.        Nošenje maske

6.        Izbegavanje kontakta sa osobama koje su bolesne

7.        Redovno čišćenje domaćinstva

 

Izbegavajte boravak među bolesnim osobama, pogotovo ako se utvrdi da su zaraženi COVID-19 virusom.


U slučaju pojavljivanja korona virusa u vašoj okolinu dete bi trebalo da izbegava javne skupove i bolesne osobe. Redovno pranje ruku je obavezno.

Da li treba da nosimo maske?

Ukoliko se u vašoj okolini pojavi slučaj korona virusa ili osoba koja je došla iz geografskog područja na kome vlada epidemija trebalo bi da nosite masku.

Takođe, ukoliko ste vi bolesni trebalo bi da nosite masku kako biste zaštitili druge. Maska nije dovoljan metod odbrane od virusa, te se pranje ruku takođe savetuje kao jedan od efektnih metoda.

Da li treba da vodim dete u vrtić u slučaju epidemije?

U slučaju epidemije konsultovati se sa nadležnim epidemiološkim službama i pedijatrom. Takođe veoma je bitno pratiti preporuke institucija. 


Foto: Shutterstock

 

Šta ako dete ipak dobije korona virus?

Ukoliko se dete inficira korona virusom obavezno je da ostane kod kuće, a osoba koja ga neguje ne bi trebalo da bude starija. Bake i deke su podložnije COVID-19 virusom i imaju teže oblike ove bolesti. 

Šta još treba da znamo?

Svaki peti zaraženi od korona virusa ima teži oblik bolesti, dok se ostatak zaraženih oporavlja prilično brzo i lako. Do sada su od njega najmanje bolovala deca i mladi ispod 19 godina, dok je najvećih broj zaraženih u starosnoj grupi između 40 i 60 godina. Njegova inkubacija traje najduže dve nedelje, a najkraće jedan dan. Najčešći simptomi su slični gripu, ali iskazuju se znatno sporije od simptoma gripa. Kako se virus ne bi raširio veoma je bitna higijena ruku, jer se prenosi kapljično. 

Reference:

Svetska zdravstvena organizacija 
CDC (Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti)
https://www.webmd.com/ 
MedicineNet.com
Kliničke karatkeristike i  mogućnost intraututerine vertikalne transmisije COVID-19 kod devet trudnica: retrospektivni pregled medicinske dokumentacije, Jei Quao, februar 2020
UNICEF  

 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije