Trećina majki i staratelja dece nije uspelo da dobije potrebnu psihološku pomoć za vreme pandemije, pokazalo je UNICEF-ovo istraživanje o uticaju pandemije kovida-19 na porodice sa decom.
Istraživanje je pokazalo, kako se navodi na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije, da je petina majki i staratelja prijavila pogoršanje i mentalnog i fizičkog zdravlja. Oko četiri odsto roditelja je imalo potrebu da potraži psihološku pomoć i podršku, ali je u praksi u tome bila uspešna tek polovina (46 odsto).
Istraživanje je pokazalo da se problemi vezani za mentalno zdravlje češće prepoznaju u urbanim nego ruralnim sredinama, kao i kod visokoobrazovanih u odnosu na osobe sa nižim obrazovanjem.
Zanimljivo je da polovina roditelja i staratelja ne vidi razliku u obavljanju svoje uloge pre i za vreme pandemije. Svaki treći ispitanik je naveo da mu roditeljstvo teže pada, a oko 15 odsto tvrdi da se u novim okolnostima snalaze lakše.
Foto: Freepik
Istraživanja u svetu su pokazala da ne treba zanemariti uticaj pandemije na mentalno zdravlje, posebno određenih grupa stanovništva.
Tako se u Italiji i Španiji beleže problemi sa koncentracijom kod dece za vreme zatvaranja (77 odsto), oko 40 odsto je bilo uznemireno, nervozno ili razdražljivo, a svako treće dete je bilo usamljeno.
Istraživanje Ujedinjenih nacija je pokazalo da je svaki drugi zdravstveni radnik u Kanadi i Kini imao probleme sa mentalnim zdravljem ili potrebu za psihološkom podrškom. U Pakistanu se nešto više od 40 odsto medicinara žalilo na umerene, a svaki četvrti na teške psihološke probleme.
– U nekim porodicama neki članovi su imali manje strpljenja za ostale članove sa koj˜ima žive, što j˜e dovelo do povećanog porodičnog nasilja. To govori u prilog tome da neke porodice nemaj˜u dovoljno kapaciteta da se nose sa stresom zbog pandemij˜e izazvane virusom SARS-CoV-2 – piše IZJZ Batut.
Foto: Freepik
U novim okolnostima izazvanim pandemijom koronavirusa, istraživanja su pokazala pojačanu anksioznost, strah od infekcije, karantina, samoizolacije, iznenadne smrti, egzistencija, depresivnost, što dovodi do češće zloupotrebe alkohola.
Pandemij˜a j˜e takođe imala uticaj˜ na poj˜avu straha od infekcij˜e, karantina ili samoizolacij˜e i kod ljudi koj˜i nemaj˜u istorij˜u mentalnih bolesti. Poseban izazov za očuvanje mentalnog zdravlja, naravno, predstavlja traumatično iskustvo iznenadnog gubitka života člana porodice, čij˜i j˜e pratilac, neretko, i egzistencij˜alna ugroženost usled gubitka hranioca porodice i drugih psihoaktivnih supstanci.
Neka istraživanja ukazuj˜u na posebno povećano prisustvo samopovređivanja i suicidalnog ponašanja, istakli su iz Batuta.
Na osnovu istraživanja koj˜e j˜e sprovela Svetska zdravstvena organizacij˜a u 130 zemalja i koj˜e j˜e obj˜avljeno 10. oktobra, povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, dobij˜eni su sledeći podaci:
- više od polovine zemalja iz uzorka prijavilo je prekide rada službi za mentalno zdravlje;
- blizu 70 odsto službi psiholoških savetovanja i psihoterapije nije pružalo usluge;
- približno svaka treća zemlja je prijavila prekide u pružanju hitnih intervencija;
- oko 30 odsto nije imalo pristup lekovima za mentalne poremećaj˜e.
Izvor: Danas.rs
Komentari (0)