Foto:

Korona otežala roditeljstvo gotovo svakom trećem građaninu Srbije

Izvor: Bebac.com
Trećina majki i staratelja dece nije uspelo da dobije potrebnu psihološku pomoć za vreme pandemije, pokazalo je UNICEF-ovo istraživanje o uticaju pandemije kovida-19 na porodice sa decom.
Istraživanje je pokazalo, kako se navodi na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije, da je petina majki i staratelja prijavila pogoršanje i mentalnog i fizičkog zdravlja. Oko četiri odsto roditelja je imalo potrebu da potraži psihološku pomoć i podršku, ali je u praksi u tome bila uspešna tek polovina (46 odsto).
Istraživanje je pokazalo da se problemi vezani za mentalno zdravlje češće prepoznaju u urbanim nego ruralnim sredinama, kao i kod visokoobrazovanih u odnosu na osobe sa nižim obrazovanjem.
Zanimljivo je da polovina roditelja i staratelja ne vidi razliku u obavljanju svoje uloge pre i za vreme pandemije. Svaki treći ispitanik je naveo da mu roditeljstvo teže pada, a oko 15 odsto tvrdi da se u novim okolnostima snalaze lakše.
Foto: Freepik
Istraživanja u svetu su pokazala da ne treba zanemariti uticaj pandemije na mentalno zdravlje, posebno određenih grupa stanovništva.
Tako se u Italiji i Španiji beleže problemi sa koncentracijom kod dece za vreme zatvaranja (77 odsto), oko 40 odsto je bilo uznemireno, nervozno ili razdražljivo, a svako treće dete je bilo usamljeno.
Istraživanje Ujedinjenih nacija je pokazalo da je svaki drugi zdravstveni radnik u Kanadi i Kini imao probleme sa mentalnim zdravljem ili potrebu za psihološkom podrškom. U Pakistanu se nešto više od 40 odsto medicinara žalilo na umerene, a svaki četvrti na teške psihološke probleme.
U nekim porodicama neki članovi su imali manje strpljenja za ostale članove sa koj˜ima žive, što j˜e dovelo do povećanog porodičnog nasilja. To govori u prilog tome da neke porodice nemaj˜u dovoljno kapaciteta da se nose sa stresom zbog pandemij˜e izazvane virusom SARS-CoV-2 – piše IZJZ Batut.
Foto: Freepik
U novim okolnostima izazvanim pandemijom koronavirusa, istraživanja su pokazala pojačanu anksioznost, strah od infekcije, karantina, samoizolacije, iznenadne smrti, egzistencija, depresivnost, što dovodi do češće zloupotrebe alkohola.
Pandemij˜a j˜e takođe imala uticaj˜ na poj˜avu straha od infekcij˜e, karantina ili samoizolacij˜e i kod ljudi koj˜i nemaj˜u istorij˜u mentalnih bolesti. Poseban izazov za očuvanje mentalnog zdravlja, naravno, predstavlja traumatično iskustvo iznenadnog gubitka života člana porodice, čij˜i j˜e pratilac, neretko, i egzistencij˜alna ugroženost usled gubitka hranioca porodice i drugih psihoaktivnih supstanci.
Neka istraživanja ukazuj˜u na posebno povećano prisustvo samopovređivanja i suicidalnog ponašanja, istakli su iz Batuta.
Na osnovu istraživanja koj˜e j˜e sprovela Svetska zdravstvena organizacij˜a u 130 zemalja i koj˜e j˜e obj˜avljeno 10. oktobra, povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, dobij˜eni su sledeći podaci:
  • više od polovine zemalja iz uzorka prijavilo je prekide rada službi za mentalno zdravlje;
  • blizu 70 odsto službi psiholoških savetovanja i psihoterapije nije pružalo usluge;
  • približno svaka treća zemlja je prijavila prekide u pružanju hitnih intervencija;
  • oko 30 odsto nije imalo pristup lekovima za mentalne poremećaj˜e.

Izvor: Danas.rs

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Trećina majki i staratelja dece nije uspelo da dobije potrebnu psihološku pomoć za vreme pandemije, pokazalo je UNICEF-ovo istraživanje o uticaju pandemije kovida-19 na porodice sa decom.
Istraživanje je pokazalo, kako se navodi na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije, da je petina majki i staratelja prijavila pogoršanje i mentalnog i fizičkog zdravlja. Oko četiri odsto roditelja je imalo potrebu da potraži psihološku pomoć i podršku, ali je u praksi u tome bila uspešna tek polovina (46 odsto).
Istraživanje je pokazalo da se problemi vezani za mentalno zdravlje češće prepoznaju u urbanim nego ruralnim sredinama, kao i kod visokoobrazovanih u odnosu na osobe sa nižim obrazovanjem.
Zanimljivo je da polovina roditelja i staratelja ne vidi razliku u obavljanju svoje uloge pre i za vreme pandemije. Svaki treći ispitanik je naveo da mu roditeljstvo teže pada, a oko 15 odsto tvrdi da se u novim okolnostima snalaze lakše.
Foto: Freepik
Istraživanja u svetu su pokazala da ne treba zanemariti uticaj pandemije na mentalno zdravlje, posebno određenih grupa stanovništva.
Tako se u Italiji i Španiji beleže problemi sa koncentracijom kod dece za vreme zatvaranja (77 odsto), oko 40 odsto je bilo uznemireno, nervozno ili razdražljivo, a svako treće dete je bilo usamljeno.
Istraživanje Ujedinjenih nacija je pokazalo da je svaki drugi zdravstveni radnik u Kanadi i Kini imao probleme sa mentalnim zdravljem ili potrebu za psihološkom podrškom. U Pakistanu se nešto više od 40 odsto medicinara žalilo na umerene, a svaki četvrti na teške psihološke probleme.
U nekim porodicama neki članovi su imali manje strpljenja za ostale članove sa koj˜ima žive, što j˜e dovelo do povećanog porodičnog nasilja. To govori u prilog tome da neke porodice nemaj˜u dovoljno kapaciteta da se nose sa stresom zbog pandemij˜e izazvane virusom SARS-CoV-2 – piše IZJZ Batut.
Foto: Freepik
U novim okolnostima izazvanim pandemijom koronavirusa, istraživanja su pokazala pojačanu anksioznost, strah od infekcije, karantina, samoizolacije, iznenadne smrti, egzistencija, depresivnost, što dovodi do češće zloupotrebe alkohola.
Pandemij˜a j˜e takođe imala uticaj˜ na poj˜avu straha od infekcij˜e, karantina ili samoizolacij˜e i kod ljudi koj˜i nemaj˜u istorij˜u mentalnih bolesti. Poseban izazov za očuvanje mentalnog zdravlja, naravno, predstavlja traumatično iskustvo iznenadnog gubitka života člana porodice, čij˜i j˜e pratilac, neretko, i egzistencij˜alna ugroženost usled gubitka hranioca porodice i drugih psihoaktivnih supstanci.
Neka istraživanja ukazuj˜u na posebno povećano prisustvo samopovređivanja i suicidalnog ponašanja, istakli su iz Batuta.
Na osnovu istraživanja koj˜e j˜e sprovela Svetska zdravstvena organizacij˜a u 130 zemalja i koj˜e j˜e obj˜avljeno 10. oktobra, povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, dobij˜eni su sledeći podaci:
  • više od polovine zemalja iz uzorka prijavilo je prekide rada službi za mentalno zdravlje;
  • blizu 70 odsto službi psiholoških savetovanja i psihoterapije nije pružalo usluge;
  • približno svaka treća zemlja je prijavila prekide u pružanju hitnih intervencija;
  • oko 30 odsto nije imalo pristup lekovima za mentalne poremećaj˜e.

Izvor: Danas.rs

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije