Korona i mentalno zdravlje dece: Stopa kliničke depresije i anksioznosti se udvostručila

U svetu svaki sedmi adolescent uzrasta od deset do 19 godina ima dijagnostikovan mentalni poremećaj, dok skoro 46.000 tinejdžera umire od samoubistva svake godine – neki su od podataka koji su se našli u Unicefovom do sada naopsežnijem pogledu na mentalno zdravlje dece, adolescenata i staratelja pod nazivom Stanje dece u svetu u 2021. godini; U mojoj glavi: promovisanje, zaštita i briga o mentalnom zdravlju dece.

Učestalost mentalnih tegoba među decom nije samo posledica pandemije. Radi se o višedecenijskom problemu koji je korona kriza samo dodatno istakla. Iako pravi efekti pandemije na mentalno zdravlje dece još uvek nisu sagledani, Unicef ističe da dosadašnja istraživanja ukazuju na to da je pandemija dovela do porasta depresivnosti među decom, kao i ljutnje, besa i anksioznosti, prenosi list „Danas”.

Jedno od istraživanja koje se pominje u izveštaju, objavljeno je u avgustu ove godine, obuhvativši oko 80.000 mlađih od 18 godina. U njemu se navodi da se stopa klinički značajne depresije i anksioznosti gotovo udvostručila u ovoj grupi tokom pandemije, tako da sada jedna od četiri mlade osobe prolazi kroz depresiju, a jedna od pet kroz anksioznost.

– Deca su uglavnom bila pošteđena najtežih fizičkih oblika kovida-19, ali pandemija je preokrenula njihove živote, stvarajući realnu brigu za njihovo mentalno zdravlje – navodi se u izveštaju Unicefa.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste i činjenica da je pristup uslugama u domenu mentalnog zdravlja dece bio posebno otežan tokom pandemije. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, usluge za decu i mlade nisu normalno funkcionisale u dve trećine od 130 posmatranih zemalja, a zaštita mentalnog zdravlja u školama bila je prekinuta u određenim periodima u četiri od pet zemalja.

Istovremeno, najmanje svako sedmo dete na globalnom nivou je direktno pogođeno merama karantina i zabrane kretanja, dok je više od 1,6 milijardi dece pretrpelo neki gubitak u pogledu obrazovanja, a njih najmanje 463 miliona nije moglo da pristupi onlajn nastavi.

– Prekinute rutine, obrazovanje, rekreativne aktivnosti, kao i zabrinutost za prihode i zdravlje porodice, dovode do toga da se mnogi mladi osećaju uplašeno, ljuto i zabrinuto za svoju budućnost – navodi Unicef. Taj strah vidi se u nekim od odgovora dece koja su bila deo fokus grupe u Unicefovom istraživanju.

– Virus nas je naterao da se plašimo za našu porodicu i prijatelje. Nisam samo uplašena za sebe, već i za sve druge oko mene – kazala je devojčica iz Egipta.

Izvršna direktorka Unicefa Henrijeta For zato ističe da su ovih 18 meseci bili veoma dugi, naročito za decu.

– Zbog karantina i zabrane kretanja na nacionalnom nivou usled pandemije, deca su provela neizbrisive godine svog života daleko od porodice, drugara, učionica, igre – ključnih elemenata samog detinjstva. Uticaj pandemije jeste značajan, ali on predstavlja samo vrh ledenog brega. Čak i pre pandemije, preveliki broj dece je nosio teret problema sa mentalnim zdravljem koji se nisu rešavali. Vlade premalo ulažu u zadovoljenje ovih ključnih potreba. Ne pridaje se dovoljno značaja odnosu između mentalnog zdravlja i budućih životnih ishoda – navela je For, istakavši da je mentalno zdravlje deo fizičkog zdravlja, i da ne možemo sebi dozvoliti da ga i dalje posmatramo drugačije.

Unicef beleži da trenutno postoji veliki jaz između potreba u vezi sa mentalnim zdravljem i dostupnim finansijama, s obzirom na to da se tek oko dva odsto vladinih budžeta za zdravstvo na globalnom nivou izdvaja za mentalno zdravlje. Pored toga dodaje se da nova analiza Londonske škole ekonomije pokazuje da se izgubljeni doprinos ekonomijama zbog mentalnih poremećaja koji dovode do invaliditeta ili smrti kod mladih procenjuje na skoro 390 milijardi američkih dolara godišnje.