Kriva kičma i loše držanje najčešći su problemi školaraca. Nažalost, današnja gradska deca po ceo dan borave u kući ili školi i malo se kreću i igraju po dvorištu.
Zato imaju slabe stomačne mišiće i mišiće kičmenog stuba. Takvi mišići ne mogu da drže telo u pravilnom položaju, pa dete ne može dugo da sedi uspravno, već se ljulja na stolici i vrpolji.
Ako ne želite da vam dete ima krivu kičmu zato što sate provodi radeći domaće zadatke ili sedeći ispred kompjutera, nije dovoljno da ga stalno opominjete da se drži pravo ili da ga lupate po leđima.
Postoji nekoliko korisnijih navika za pravilno držanje nego što je sedenje u stolici kao da ste progutali metlu.
1. Čitanje knjige dok leži na stomaku
Kad mališan leži, kičma mu je izložena najmanjem opterećenju. Osim toga, ako leži na stomaku, dete nije pogureno: glava i ramena su mu podignuti, a kičma je prava. Ispod grudi mališan može da podmetne jastuče ili tri knjige, dok četvrtu čita.
2. Ponavljanje lekcija u stolici za ljuljanje
U stolici za ljuljanje kičma se odmara, mišići rade, a ritam ljuljanja pomaže detetu da se koncentriše na sadržaj gradiva.
3. Rad na kompjuteru dok sedi zavaljen u stolici
Kičmi je udobnije ako ste zavaljeni u stolici nego ako sedite pravo. Ako dete ne treba ništa da piše, već sve vreme treba samo da gleda u monitor računara, podesite naslon stolice pod uglom od 135 stepeni, stavite mu tastaturu na kolena i pustite ga da radi u poluležećem položaju.
4. Učenje pesmice napamet u pokretu
Mališani se brzo zamaraju ako moraju da sede mirno na jednom mestu, naročito deca mlađeg uzrasta. Oni imaju prirodnu potrebu da se sve vreme kreću. Ako dete uči tablicu množenja ili neku recitaciju napamet, pustite ga da to radi dok maršira, poskakuje, vrti se oko svoje ose ili trčkara po sobi jer će se tako manje umoriti. I, uzgred, brže će zapamtiti ono što uči.
5. Učenje lekcija na običnoj hoklici
Danas je u modi ergonomski dizajn: udobni trosedi, stolice s držačima za ruke i noge… Ali ponekad je tvrda hoklica korisnija za kičmu.
Sedeći na njoj, mališan se brzo umori, počinje da se vrpolji, češće ustaje i na taj način aktivira mišiće, smanjujući opterećenja kome je izložena karlica. A lekari tvrde da je veoma korisno menjati položaj tela za vreme učenja.
6. Pisanje u stojećem položaju
Najveće opterećenje kičma trpi dok sedimo. Pri tom je pritisak na krsta skoro dvostruko veći nego kad stojimo. U prošlosti su mnogi ljudi pisali stojeći, među njima Tolstoj i Hemingvej.
Deca obolela od skolioze takođe pišu stojeći u specijalizovanim internatima. I u mnogim savremenim školama neke učionice imaju pultove za kojima đaci pišu stojeći. Ako u kući imate pult u kuhinji, dozvolite svom đaku da ponekad stojeći uradi domaći zadatak.
Pravilno sedenje
Važno je da radno mesto deteta zadovoljava ergonomske norme tako da na stolici može uspravno da sediti pri čemu laktovi treba da budu malo iznad radne ploče stola, tako da su podlaktice naslonjene na sto. Stopala moraju da se oslanjaju celom površinom na podu, kolena treba da budu savijena pod uglom od 90 stepeni ili nešto malo više u odnosu na telo.
Sport kao terapija
Ne treba da vas čudi kada ortopedi pacijentima s iskrivljenom kičmom savetuju bavljenje sportom. Ali ne bilo kakvim i bilo kada! Istraživanja su pokazala da je najdelotvornije da se dete bavi plivanjem, dok, na primer, tenis nekada može da pogorša nepravilno držanje.
Redovno vežbanje korisno je za razvoj celokupne muskulature. Tako se osnažuju leđa, pa se tim ispravlja iskrivljenost nastala nošenjem teške školske torbe, lošeg položaja pri višesatnom sedenju u klupi, ili za učenja za radnim stolom.
Zato lekari, fizioterapeuti i sportski treneri smatraju da bi bilo najbolje da petogodišnjaci ili šestogodišnjaci počnu redovno da se bave sportom, a to znači četiri ili pet puta u toku nedelju dana. Ali ako ne žele na sport, bilo bi dobro da se često šetate sa detetom. U sedmoj ili osmoj godini sami će da izaberu sport koji žele da treniraju.
Komentari (0)