Jedna od tih tradicija je i korinđanje, koja se obično obavlja tokom božićnih praznika. Koljindec je tradicionalni božićni običaj u Srbiji i drugim zemljama u regionu Balkana. Koljinde se kreću po kućama u vreme Božića, izvodeći pesme i plesove i tražeći slatkiše i druge nagrade. Simbolika koljindeca se razlikuje od mesta do mesta, ali u nekim slučajevima se smatra da predstavlja duh Božića i radost koja dolazi sa njim.
Foto: Freepik
U nekim se tradicijama takođe veruje da koljinde predstavljaju duhove i duše pokojnika koji dolaze da posete svoju porodicu i prijatelje tokom Božića.
Slovenska tradicija koledarstva
U slovenskoj tradiciji, koljindec se smatra simbolom radosti i veselja. Koljinde obično nose maskirane osobe koje izvode pesme i plesove u kućama i na ulicama, a nagrade koje nose se smatraju simbolom blagoslova i sreće. Koljinde također nose kostime koji simbolizuju različite aspekte božićne tradicije, poput Svetog Nikole, Deda Mraza i božićnog drvca.
Badnjak je u narodnoj predaji bio vrsta magičnog drveta koje se palilo u noći između 6. i 7. januara, to jest tokom večeri pre Božića. To drvo se smatralo svetim i verovalo se da ima moć da donese blagoslove i da odagna zle duhove. Po nekim verovanjima, badnjak je predstavljao vezu između neba i zemlje, te je tako povezivao ovaj i onaj svet.
Foto: Freepik
U srpskom narodu, badnjak se povezuje i sa božićnom tradicijom koledovanja. Veruje se da kolektori, koji su nosili badnjak od kuće do kuće, nose sa sobom blagoslove i da otvaraju vrata u kojima se nalaze. To je simbol dobrodošlice i mira, te se veruje da će njihov dolazak doneti sreću i blagoslove za one koji ih primaju.
On simbolizuje novi početak, radost i dobrodošlicu, te se veruje da donosi blagoslove i da može da odagna zle duhove.
Ovaj radosni običaj se takođe neguje i u pojedinim delovima Vojvodine.
Najlepše pesmice koje korinđaši pevaju na Badnje veče
Običaj koledara u istočnoj Srbiji
U istočnoj Srbiji, a pretežno u delovima Negotinske Krajine, deca se maskiraju u narodne nošnje koje na sebi često imaju odevne predmete koji vode poreklo iz srednjovekovne Srbije, a neretko i iz vlaške tradicije. Ti odevni predmeti su uglavnom vlaška šubara i kožuh ili gunj od ovčije kože. Neka deca takođe nose opanke, tradicionalnu obuću od kože koja se koristi u nekim ruralnijim delovima Srbije.
Foto: Freepik
Svako dete sa sobom nosi i štap koji je posebno ukrašen, uglavnom novogodišnjim sjajnim trakicama, a ponekad i posebno izrezbaren sa različitim šarama. Taj štap simbolički predstavlja pastirski štap kojim deca udaraju o pod kuće u koju dođu da pevaju božićne i koledarske pesme. Stvarajući buku oni na taj način simbolički teraju zle duhove iz kuće domaćina, a pesmom donose radost, blagoslov i sreću.
Ovo su dve najpoznatije pesme koje deca pevaju ovom kraju Srbije:
VLAŠKA BOŽIČNA PESMA / COLINDA ROM NEASCÄ‚ DE CRÄ‚CIUN
Vlaška koledarska Božićna pesma (verzija na srpskom)
Dobar dan na Badnji dan, najbolji je na Božić!
U dobri čas!
Koliko zvezdica, toliko ovčica!
Koliko iskrica, visibaba, mlađaka, toliko jagnjica!
Koliko luka, toliko kobila!
Koliko crnog luka, toliko volova!
Koliko ceramide na kuci, toliko para na stolu!
Koliko cuperaka (u zulufima), toliko dece!
Ovaca u toru, para u novčaniku, volova u jarmu, konja u oranju
Klipova na tavanu, pilica pod tavanom!
Kokoši nosilja, plodnih žena
mrsnih svinja, zdravih ljudi!
Ide Božić Bata
Ide Božić Bata
Nosi kitu zlata
da okiti kuću
od poda do vrata
Komentari (0)