Kopriva – jedna od najzdravijih biljaka koju mogu da konzumiraju i deca

Od davnina se kopriva koristi u ishrani. Kao mlada biljka, u proleće je redovan dodatak u čorbama i pitama, a čaj od koprive može biti idealan čistač krvi. Pošto sadrži velike količine gvožđa, svrstava se u najbolje prirodne lekove protiv anemije.

Berači koprive u ovo vreme polako se pripremaju i kreću u berbu. Niču mladi listovi i kopriva je sada idealna za kuvanje; i u kuhinji se može koristiti kao spanać ili zelje, s tim što ima neke prednosti.

– Ja sam od koprive kuvao čorbu, farbao vunu, farbao jaja za Uskrs, pravio čaj od semena, lista, korena koprive. Od njenih vlakana se nekada pravilo i platno. Kopriva je jedna od najraznovrsnije upotrebljavanih biljaka – kaže za RTS Momčilo Antonijević, novinar i narodni travar.

Dodaje da, pored toga što je ukusna biljka, kopriva je vrlo lekovita, a može se davati i deci. Ipak, treba razlikovati kako se upotrebljava list, kako seme, a kako koren koprive.

– Koren se preporučuje ljudima koji pate od benigne hiperplazije prostate, jer sadrži fitosterole, a dobar je i za ispiranje kose, protiv peruti i za jačanje korena kose. List koprive se preporučuje ljudima koji pate od anemije – kaže Antonijević.
 

Čaj od koprive se pravi tako što se puna supena kašika listova prelije šoljom ključale vode, promeša se, poklopi i ostavi da stoji 15 do 20 minuta. Posle se procedi i pije u količini od dve do tri šolje dnevno.
 

Govoreći o branju kopriva, Antonijević kaže da nije opasno ako se desi da nas ožari, i da to može biti korisna stvar.

– Stari Rimljani su se žarili koprivom da bi ublažili reumatizam i bol u kostima. Kod nas postoji običaj da se deca ožare koprivom na vratu, jer se nekada verovalo da se na taj način „ispeče bolest”. Ne znamo da li je to tačno ili ne, ali za one koji imaju reumatizam, to je dobra stvar – objasnio je Antonijević.

Kada je reč o pripremi čaja od korena koprive, njega za razliku od listova, treba malo kuvati. Supenu kašiku korena koprive treba preliti šoljom hladne vode, pustiti da ključa minut, dva i onda se promeša i poklopi. Kada odstoji pola sata, čaj se procedi i pije.
 

Isti čaj se koristi i za ispiranje kose, ali ga naravno treba ohladiti do odgovarajuće temperature. Posle pranja kose, kosa se jednostavno prelije ovim čajem i to bez ispiranja.

Seme koprive je, kako Antonijević kaže, dobar narodni lek protiv noćnog mokrenja kod dece.
 

Četrdeset grama semena koprive se samelje i pomeša sa 60 grama raženog brašna. Uz malo kvasca i meda se od toga zamesi testo od koga se ispeče pet kolačića. Svako veče dete treba da pojede jedan kolačić, uz šolju čaja od kantariona. Ova praksa treba da se ponavlja mesec dana, ispričao je travar.
 

Ukazao je da je kopriva dobra i za dijabetičare, jer utiče pozitivno na nivo šećera u krvi, preporučljiva je za čišćenje organizma, kod kamena u bešici i mokraćnim kanalima…

Dodao je da se seme korpive još koristi i protiv anemije. Sto grama semena se samelje, pomeša se sa pet supenih kašika tahinija (pasta od susama), doda se pet kašika sirovog kakaa i kilogram meda. Posle mešanja, smesa se ostavi u poklopljenoj posudi i čuva na hladnom mestu. Treba uzimati dnevno dve do tri kašike.
 

Kopriva sadrži, osim gvožđa, velike količine fosfora, mangana, kalijuma, magnezijuma, azota i kalcijuma. Osim što je zato dobra kao prihrana za biljke, od nje se može napraviti i organsko đubrivo, koje biljke može odbraniti od nekih bolesti i sive buđi.

Savet koji se odnosi na pripremu hrane od koprive je da se ona bere u nezagađenim područjima, da se posle branja opere ključalom vodom, ocedi i isecka.

Uz prženje na ulju sa dodatkom luka, i dodatak krompira, može se napraviti čorba; u kombinaciji sa sirom, pravi se fil za pitu, a zanimljivo je da se malo seckane koprive može dodati i u kuvani pasulj, što tom jelu, prema rečima Antonijevića, daje fantastičan ukus. Takođe, posle prelivanja ključalom vodom, u kombinaciji sa drugim svežim povrćem, odlična je za salate.

– Ne postoji razlog da se iz šetnje vratite bez koprive. Ako to treba da bude jedna biljka, neka to bude kopriva – poručuje Antonijević.