Dete urla u prodavnici da sve zvoni. Kupci u šoku posmatraju majku koja bezuspešno pokušava da smiri svoje čedo koje, ljubičasto u licu od naprezanja, zavija i trupka nogama o pod, dok pokazuje na čokoladu koju je ona upravo odbila da mu kupi.
Ne zna se kome je neprijatnije: posmatračima koji bi najviše voleli da im naslednik poštedi bubne opne ili majka čije tihe molbe da prestane izazivaju samo još jaču dreku.
Bes je normalan deo odrastanja deteta i najčešće počinje između treće i pete godine života kada shvataju da postoje zabrane, pa pokušavaju da ih prekrše pomoć napada ljutnje, koji su impulsivna reakcija koja nastaje kada se ne desi nešto što je dete zaželelo. Bes izaziva i osećaj zapostavljenosti i usamljenosti, pa tako privlače pažnju kada ne znaju kako da reše problem, ali ne znaju ni kako da zatraže pomoć.
Vladajte situacijom
Najveća roditeljska greška je da popustite pred naletom besa. Ukoliko dete jednom vidi da može nešto da dobije uz izliv besa, uvek će na taj način pokušati da komunicira. Najbolje je da ga ignorišete dok god oluja ne prođe, a da pri tom ostanete sabrani i nepopustljivi.
Dete morate da naučite da bes nije negativan sam po sebi, dok god ga kanališemo u nešto pozitivno. Da biste znali kako da pomognete detetu, morate znati kako se oseća. Šta se dogodilo, šta je krenulo naopako, zašto se ponašaju kako se ponašaju. Nemojte im zabranjivati takvo ponašanje, već im dajte rešenje kako da se izbore sa situacijom. Ako su počeli da se tuku sa braćom i sestrama jer je „ona prva počela”, pitajte gde su ih naučili da je udaranje najbolji način da se neko zamoli da prestane da vam uzima igračke. Recite im da se i vi naljutite kada vam drugi diraju stvari, ali im objasnite i kako vi reagujete.
Nasuprot popularnom mišljenju, kažnjavanje dece zbog besa nije najbolji način vaspitanja. Objašnjenje i uvođenje discipline ponašanja su mnogo efektniji. Naravno, očekujete da će deca prekršiti pravila nekoliko puta, dok ne uvide dokle smeju da idu.
Roditeljski bes
Roditelji kažu da je najteže ostati sabran dok traju dečji izlivi besa. Obično se bitka završi uzdrmanim živcima i pobedom roditelja uz „zato što sam ja tako rekao!”. Posle toga osećaju krivicu, sumnjaju u svoje roditeljske sposobnosti, stide se reakcije i okrivljuju se za nesposobnost. Poželjno je da se roditelj naljuti, ali samo ako jasno pokaže detetu da je to zato što mu je stalo, a ne da besni radi besa. Pokažite ljutnju kada ona stavlja do znanja da je dete prešlo granice prihvatljivog ponašanja, ali se trudite da ne koristite fizičku silu, jer ona ništa ne rešava. Čak je i dokazano da deca koju su roditelji tukli imaju manje samopoštovanja od one u čijoj su se kući problemi rešavali dijalogom. Ne dozvolite da vaš stres sa posla bude iskaljen na detetu. Besnim ponašanjem stvarate zid između sebe i deteta i učite da ga je to jedini način da pokaže šta oseća.
Nemojte previše da sebi dajete za pravo. To što se roditelj, ne znači da je dete vaš rob i da bez pogovora mora sve da uradi onako kako vama odgovara. Dete će možda da ćuti i trpi, ali će svoj bes zbog nepravde ispoljiti na drugoj strani, na braći, sestrama ili drugoj deci.
Dete koje je naviklo na tiranski bes roditelja nije u stanju da drugačije pokazuje svoje emocije kada odraste. Dramatizovaće sve što mu se dešava: teško će kontrolisati emocije prilikom dugog reda u banci, gužve u saobraćaju ili nesporazuma sa drugom osobom. Zbog toga će ga druge osobe izbegavati, jer pojava besa stvara neprijatnost.
Pozitivan stav čini čuda
Komentarišite ponašanje dece kada se ponašaju dobro. Ne primećujte ponašanje koje možete da tolerišete. Na primer, kada pričate telefonom, a dete vas glasno gnjavi, nemojte ga primećivati sve dok ne završite razgovor. Kada spustite slušalicu, obratite punu pažnju na ono što govori. Tako će znati kada može, a kada ne da privlači vašu pažnju. Ako odgovorite detetu samo zato što je glasno, ono će upotrebiti još glasniju tehniku sledeći put.
Recite im „ne” i objasnite zašto postoje određene granice. Ne preterujte sa ograničenjima. Pronađite im sportske aktivnosti da se izduvaju u školi i kući. Zagrlite ih kada su besni, ne da biste ih smirili, već da biste im zagrljajem pokazali da vam je stalo i da razumete njihov bes. Interesujte se za ono što rade. Deca često postanu besna kada su suočena sa teškim zadatkom (recimo domaći) ili žele pomoć, a ne znaju kako i gde da je traže. Pažnja i ponos roditelja pomaže da se lakše izbore sa negativnim emocijama. Naučite ih da vide svoje vrline i mane i pomozite im da dostignu svoj cilj.
Koristite humor. Začikavanje i šala često oduzmu snagu besa i pomažu deci da se ne osete ugroženo. Nemojte se smejati detetu, već se smejte situaciji.
Komentari (0)