Od poznate dečje igre do realnog problema, koji najvernije možete opisati rečima “gluvi telefoni” deli vas nekoliko loših koraka u komunikaciji između vašeg školarca i njegove učiteljice.
– Česti kontakti sa učiteljicom veoma su važni, jer na taj način potpuno realno možete da uvidite kako se vaše dete snalazi u školskoj sredini i kada je suočeno sa školskim zadacima. Ukoliko roditelj i nije zadovoljan ponašanjem, pojedinim stavovima ili opštim pedagoškim pristupom učitelja, nikada ne bi trebalo da to otvoreno iskazuje pred detetom. Učiteljica je prva konkurencija autoritetu roditelja, a dete može da se veže za tu osobu, stoga je važno da se postavite tako da nikome ne držite stranu – objašnjava Ivana Lukić, psiholog.
Problem u kojem je potrebno da sve tri strane budu uključene, kako bi se on rešio, zaista je osetljiva tema. Često se događa da vaše dete umesto da doslovce prenese poruku učiteljice, prenese ono što je ono razumelo, ili kada je reč o starijoj deci, onako kako bi njemu najviše odgovaralo. Detetu uvek treba verovati, ali dozvolite sebi da proverite istinitost, odnosno preciznost prenete poruke. Jer zaista je istina da svaki roditelj najbolje poznaje svoje dete, ali ukoliko ga pažljivo saslušate ili obratite pažnju na način na koji vam nešto objašnjava, neke stvari možete da preduhitrite ili izbegnete.
KADA STVARI IZMAKNU KONTROLI
Uvek postoji mogućnost da je neko pogrešno shvatio, a potom i interpretirao ono što mu se reklo. U konkretnom slučaju to znači da bi vaše dete moglo pogrešno da shvati reči koje mu je uputila učiteljica, i da se zbog toga oseća uvređenim. Ali ovakva situacija je uvek ”klizav teren”, te se savetuje da se sve strane nađu i porazgovaraju, kako sitnica ne bi eskalirala. Čak i u slučaju da se tako nešto dogodi, školski pedagog je u obavezi da reaguje, bez obzira na to da li ćete mu se obratiti najpre vi, ili učiteljica, ali ovakve pojave mogu dodatno da uznemire dete, naročito ako je reč o nekome ko je tek pošao u školu.
Stoga je važno da pažljivo slušate svoje dete, da povedete računa o tome kako vam nešto govori, a ne samo šta vam govori, i naravno, da nikada ne izbegavate roditeljske sastanke, a treba i da zatražite broj telefona učiteljice, tako da uvek budete kvalitetno informisani sa obe strane.
– Kada roditelj daje instrukcije kako da se nešto uradi, važno je da one budu pozitivno iskazane. Umesto da kažete „Nemoj to tako da radiš”, trebalo bi reći: „Hajde da to ovako uradimo”. Kao i sa greškama, deca ne vole da im se nešto brani, a kada čuju negativnu instrukciju, počinju da se ponašaju tako kao da bojkotuju i rad i vas – kaže psiholog.
IZ LIČNOG ISKUSTVA
Ponekad nije loše podeliti sa detetom lična iskustva koja se odnose na građenje i negovanje poverenja i valjanih međuljudskih odnosa. Uvek je zgodno navesti kao primer osobu, koju poznaje i vaše dete, pa mu opišite neki događaj iz prošlosti, koji je na primer imao u sebi potencijalni konflikt, ali mu onda detaljno objasnite i na koji način ste ga prevazišli. Dete mora da nauči da sa ljudima neće imati uvek samo harmonične odnose, već i da građenje prijateljskih relacija ponekad podrazumeva sukobe, međusobno nerazumevanje, ali da je ukoliko to obe strane žele, takav problem uvek moguće rešiti.
PRE NEGO ŠTO USKOČI SUPER MAMA
– Usmerite ga da bude uporno i odlučno u rešavanju konflikta kako sa vršnjacima, tako i sa starijima, ali ne zaboravite da ga na vreme naučite i povremeno podsećate na poštovanje koje mora da ima prema starijima. Kada od deteta čujete nešto što vam se može učiniti neprimerenim, pre nego što odlučite da sami rešite problem, razmislite da dete može i samo da ga reši, jer će na taj način steći dodatno samopouzdanje.
Komentari (0)