Koliko traju procesi u organizmu?

Burek koji ste pojeli za doručak biće potpuno svaren i izlučen iz vašeg organizma tek sutradan ujutru. Kad dođe do želuca, već je sažvakan i uz pomoć stomačne kiseline, razlaže oko tri do četiri kalorije po minuti.Veliki obrok bogat mašću može biti teže svariti, ali prosečan u želucu ostaje od dva do tri sata. Zatim hrana putuje kroz malo crevo, gde se dalje razlaže, a nutritijenti preko zida creva dospevaju u krvotok. Dva sata kasnije, ono što je ostalo od vašeg bureka dospeva u debelo crevo gde se ekstrahuju so i voda. Ostatak vremena hrana provodi tu, pre nego što je izlučite. To je normalan proces varenja, ali nekim namirnicama treba mnogo više vremena. Nekim hamburgerima, recimo, treba i do tri dana, dok voće može da se svari za manje od jednog sata. Lekari smatraju da je zdravo za stomak jesti samo stvari koje se vare za 16 do 30 sati. Kod žena je varenje nešto sporije nego kod muškaraca, a s godinama se usporava i kod jednih i kod drugih. Raspoloženje takođe igra važnu ulogu u varenju, jer ga nervoza usporava. Neka stanja, s druge strane, ubrzavaju proces, kao što je to slučaj sa sindromom nemirnih creva zbog kog varenje traje i manje od 16 sati.

Potrebno je dve godine da se tkivo potpuno oporavi od duboke rane, kakva nastaje tokom operacije. Ipak, proces isceljenja počinje u roku od nekoliko sekundi od oštećenja tkiva, pokazala je studija sprovedena na Univerzitetu u Kolumbiji. Za manje od jedne sekunde, krvni sudovi koji vode do rane se stežu kako bi smanjili protok, a trombociti počinju da zgrušavaju krv i zaustavljaju gubitak iste. Mnoge supstance poput kalcijuma, vitamina K i proteina fibrinogena, prave neku vrstu mreže koja trombocite drži na mestu kako bi se krv ravnomerno zgrušavala ne ivicama rane. Kada je krvarenje prestalo, oko tri nedelje posle povrede počinje formiranje ožiljka. Tokom naredne dve godine, ožiljak jača i iako izgleda drugačije od ostatka kože, ima oko 80 odsto snage originalne. Mnoge bolesti mogu usporiti isceljivanje rana, poput dijabetesa, lekova kao što su kortikosteroidi, ibuprofen i aspirin, ali i nedostatak vitamina C, jer je on ključan za celi proces. Starenje i bolesti koje smanjuju količinu kiseonika u krvi, takođe mogu usporiti isceljenje.

Samo tri sata je dovoljno da vam se “zalepi” parče pice viška koje ste pojeli. Naime, mast iz hrane ulazi u krvotok oko sat vremena posle obroka, a posle tri sata, najveći deo nje završava u adipoznom tkivu, odnosno salu. Iz obroka koji sadrži oko 30 grama masti na salo oko struka nalepiće se oko tri kašičice masnoće. To mesto je privremeno i koristi se kao izvor energije, osim ako ne jedemo previše. Ukoliko to činimo, salo počinje da se akumulira i u ostatku organizma i tada se gojimo.

Orgazam može trajati od nekoliko sekundi do pola minuta, pokazuju studije, ali vreme koje je potrebno za njegovo postizanje variraju. Za žene je potrebno u proseku 20 minuta, a muškarce dve do tri minute.

Kada donirate krv (jedna doza ima oko 500 ml) potrebno je oko 24 sata da se vodeni deo krvi, plazma, dopuni novom. Međutim, za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, nosilaca kiseonika, treba mnogo više – od četiri do šest nedelja. Proces počinje u peritubularnim ćelijama u bubrezima čiji je zadatak da proveravaju nivo kiseonika u krvi. Kada one opaze da kiseonika ima manje, počinju da luče eritropoetin, protein koji putuje do koštane srži i pokreće proizvodnjumatičnih ćelija potrebnih za pravljenje eritrocita, leukocita i trombocita. Muškarci koji doniraju krv, treba da čekaju minimum 12 nedelja pre nego što to ponovo učine, a žene 16 nedelja. To je zato što muškarci imaju više zaliha gvožđa potrebnih za proizvođenje crvenih krvnih zrnaca.

Potrebno je samo pola sata da sperma doputuje do grlića materice i oplodi jajnu ćeliju u falopijevim tubama. Jajna ćelija otpušta hormon koji privlači spermatozoid, ali nekada ne u dovoljnoj količini, ili ga spermatozoid ne prepozna. Tada mogu nastati problemi s plodnošću. Kada je jajna ćelija oplođena, trudnoća traje narednih 37 do 42 sedmice.Istraživači su otkrili da starije majke i žene koje su se ugojile, imaju duže trudnoće, iako nije poznato zašto. Porođaj se pokreće kada su pluća fetusa potpuno razvijena, čime se šalje signal materici da započne kontracije. Međutim, nekoliko faktora može uticati na vreme. Recimo, ako je materica velika, odnosno žena nosi blizance ili pati od dijabetesa, signal se brzo može ugasiti. Iako su bebe rođene između 37. i 42. nedelje obično zdrave, studija objavljena prošle godine otkrila je da one koje su došle na svet na samom početku tog roka imaju više zdravstvenih problema poput astme i poremećaja varenja.

Studija koju je sproveo Univerzitet u Severnoj Karolini 2009. godine otkrila je da nokti rastu 3,55 mm mesečno, u odnosu na 3 mm mesečno 1938. i 3.06 pedesetih godina prošlog veka. Razlog za to je moderna ishrana bogata proteinima i nutritijentima. Inače, krivac za nokte koji sporo rastu ili se lome, obično je loša ishrana.Studija je takođe pokazala da nokat na srednjem prstu najbrže raste, a na malom najsporije. Pošto kraći prsti imaju slabiju cirkulaciju, nokti na nogama rastu sporije od onih na rukama - oko 2 mm mesečno. Muški nokti brže rastu, što je možda posledica rada hormona, a najbrže leti zbog vitamina D usled više izlaganja suncu.

U proseku je potrebno jedan sat kako bi tečnost bila apsorbovana kroz zid creva u krvotok, a onda filtrirana u bubrezima i poslata u bešiku kao urin. Deluje da kafa pojačava lučenje, ali zapravo, ona stimuliše bešiku, zbog čega osećate da morate češće u toalet. To je drugačije od uticaja alkohola, koji je diuretik, što znači da proizvodite više urina. Bešika bi trebalo da drži oko 300 ml tečnosti, pa većina ljudi mora da ide u toalet na svaka tri do četiri sata. Međutim, neka stanja mogu dovesti do veće učestalosti. Na primer, benigno uvećanje prostate, stanje povezano sa starenjem, povećava potrebu za uriniranjem.

Prve tri do četiri godine čovekovog života ključne su za razvoj mozga. Posle četiri godine, mozak gubi sposobnost da formira fine veze između različitih delova mozga, a do puberteta najveći deo je potpuno razvijen. Izuzetak je prefrontalni korteks, koji se u potpunosti završava oko 25. godine.

U 2004. godini studija koja je proučavala mozak tinejdžera pokazala je da imaju manje tkiva u frontalnim režnjevima u odnosu na odrasle, ali da ono raste s godinama. Prefrontalni korteks povezan je sa organizovanjem misli, planiranjem i kontrolisanjem impulsa, pa tinejdžeri zato češće ulaze u nepredvidljive i rizične situacije.

Pubertet obično počinje između devete i 12. godine kod devojčica i traje između tri i pet godina. Završetak puberteta uslovljen je dostizanjem maksimalne visine, a kod devojčica to se događa dve godine posle početka prvog menstrualnog ciklusa. To znači da telo tada ima dovoljno estrogena da se završi okoštavanje, a posle toga, čovek ne može više da raste. Kod dečaka pubertet počinje između 10. i 13. godine života i traje duže nego kod devojčica - od pet do osam godina. Tada se povećava zapremina testisa, rast tela, povećava se maljavost, a glas produbljuje. Međutim, maksimalnu visinu dečaci dostižu tek u kasnom tinejdžerskom dobu. Brojne studije su pokazale da deca, a naročito devojčice, sve ranije ulaze u pubertet, verovatno zbog genetike, poboljšane ishrane i drugih faktora okruženja. To ostavlja posledice i na zdravlje, budući da su one devojčice koje su rano ušle u pubertet u mnogo većem riziku od raka dojke, u odnosu na one koje su prvu menstruaciju dobile u 16. godini. Razlog za to leži u estrogenu, koji ”hrani” rak.

Da li ste ikad primetili da ne pevate lepo, kao kad ste bili mladi? Pluća naime dostižu pun kapacitet tokom tinejdžerskog doba ili ranih dvadesetih, a on kasnije opada.Disajni putevi se formiraju u materici i to do 16. nedelje trudnoće. Posle rođenja, disajni putevi rastu kao i cela pluća zajedno sa ostatkom tela. Proces se nastavlja tokom detinjstva, a ženezbog ranijeg ulaska u pubertet ranije dobijaju punu funkcionalnost pluća. Neke stvari mogu sprečiti razvoj punog potencijala funkcija pluća. Naime, ako majka tokom trudnoće puši, postoji rizik od preranog porođaja i plućnih bolesti kod deteta poput astme.

Srednje vreme za početak menopauze je 51. godina, iako je normalno od 40. do 55. Što žena kasnije uđe u menopauzu, to je veći rizik za dobijanje raka dojke, jer znači da je duže u toku života bila izložena estrogenu. Žena koja uđe u menopauzu u 55. godini je u 30 odsto većem riziku od raka dojke u odnosu na žene koje uđu u 45. Menopauzu može pokrenuti i operacija ili hemoterapija, ali kod nekih šest procenata žena uzrok rane menopauze je nepoznat. Rana menopauza nosi rizik od osteoporoze, srčanih bolesti i šloga, zbog zaštitnog efekta estrogena. Kada menopauza počne, većina žena ima niz tipičnih sindroma tokom dve godine, a veliki broj njih i ne primeti da se nešto dešava, dok ne izgube menstruaciju. Druge koje imaju manje sreće čak deset godina imaju valunge. Jedan od pet muškaraca starijih od 65 godina pati od andropauze. Kod njih pad nivoa testosterona pokreće simptome poput slabosti, nezainteresovanosti za seks i valunga. Kod nekih simptomi traju svega nekoliko meseci, dok kod drugih i do deset godina. Stanje je povezano sa gojaznošću i dijabetesom, čak i preranom smrću.