Koliko su tačne bapske priče o trudnoći?

Od trenutka kada objavite da ste trudni krenu teorije, ‘proverene priče’ i nagađanja o bebi i njenom razboju u stomaku, porođaju, genima, na koga će ličiti i čija će maza biti. Svi znamo poneku bapsku priču ali koliko su one zaista tačne i zašto?

Najrasprostranjenija bapska priča, koju smo svi čuli, jeste ona o polu deteta i obliku trudnicinog stomaka. Ako je stomak podignut onda će biti dečak, a ako je spušten onda je devojčica. Istina je da to nema nikakve veze.

Pre ćete pogodite da li ćete roditi dečaka ili devojčicu ako pogledate grudi trudnice, jer žene koje nose devojčice imaju veće grudi u trudnoći. Naučno je dokazano da njihove grudi porastu za 8 centimetara, a ako nose dečake onda samo za 6,3 centimetra.

Druga nelogičnost jeste da je bolje za trudnicu da se hrani zdravo i da je jutarnja mučnina znak zdravosti bebe. Ustvari, mučninom se žene sa slabijim imunitetom, a samim timi slabijim imunitetom embriona, bore protiv toksina. Zdrava hrana često ima dosta toksina koji mogu da štete bebei. Meso i sir, ali i zeleniš mogu nositi bakterije i viruse, zbog čega 75 posto trudnica i ne može da ih svari, jer brane svoju bebu.   

Jedna od bapskih priča jeste da muškarci koji imaju braću dobijaju sinove, a oni sa sestrama dobijaju devojčice. Nauka se u ovom slučaju slaže sa babama.

Izgleda da postoji gen koji neki očevi nose koji određuje pol deteta. Istraživači sa Njukesl Univerziteta u Velikoj Britaniji analizirali su 927 porodičnih stabala sa preko pola mliona ljudi i dokazali tačnost ove bapske priče.

Žena embrionu daje hromozom X, a muškarac hromozom X za devojčicu, a hromozom Y za dečaka. Međutim istraživanje je pokazalo da svaki peti muškarac ima nasledni gen koji određuje pol deteta. Tako da ako je u njegovoj porodici bilo više dečaka beba će biti dečak .

Između ponoći i 4 sata ujutru hormoni koji dostižu najvišu vrednost su estriol i oksitocin, koji kod trudnica izazivaju kontrakcije materice i širenje grlića materice. Psiholozi veruju da se to dešava zato što smo tad najbezbedniji i najmirniji, a i muževi su nam sigurno kući.

Prema jednom finskom istraživanju, unos čokolade prilikom trudnoće je dobar za razvoj fetusa. Ispitivanje sprovedeno na više od 300 novopečenih majki je pokazalo da su majke koje su jele čokoladu svakog dana trudnoće dobile bebe koje su veoma društvene, manje uplašene, manje isfrustrirane i koje je lakše umiriti. A razlog tome je što čokolada oslobađa endorfine u mozgu, tako da proizvodite manje hormona stresa koji mogu da utiču na temperament vaše bebe.

Biologija je dokazala da dečaci nasleđuju više majčinih gena nego očevih. Devojčice imaju 2 hromozoma X, jedan od mame i drugi od tate, a dečaci dobijaju X od mame, a Y  od tate, a hromozom X je fizički veći i ima nekoliko puta više gena od  hromozoma Y.

Tako da devojčice dobijaju podjednako gena od mame i tate, ali dečaci uvek dobijaju više gena od majke što ih čini bližim.

Svaka žena, htela ona to ili ne, kad tad progovori bebeći jezik i tepa svojoj bebi. A najnovija studija je pokazala da bebe kojima se majke tako obraćaju brže i lakše nauče jezik i imaju veći vokabular, jer visoki tonovi koje majka proizvodi podstiču čulo sluha, a razvlačenje reči im pomaže da lakše savladaju samoglasnike.

Ono što će vam svaka baka i majka reći jeste da se porođajni bol veoma brzo zaboravi, sa čim se baš i neće složiti sve žene.

Jedna švedska studija pitala je 1400 žena koje su se porodile pre najviše dva meseca da oceni porođajni bol na skali od 1 do 7.

To isto su ih pitali za 5 godina. Neka vrsta blažene amnezije se desila kod polovine žena. Ali jedna trećina se sećala prođaja i bola do detalja, dok je za 15 posto porođaj posle 5 godina bio bolniji nego što je to bio 2 meseca posle porođaja (one najčešće nisu htele da imaju drugo dete).