Koliko šećera ima u dečjim kašicama?

Na deklaraciji piše sastav proizvoda prema padajućem nizu, što znači od sastojka kojeg ima najviše do sastojka kojeg ima najmanje. Takođe, možete videti ukupnu količinu ugljenih hidrata te potom izdvojenu od toga šećeri. Taj pojam se odnosi na monosaharide, glukozu i fruktozu koji spadaju u jednostavne ugljene hidrate i nazivamo ih šećerima, a nalaze se u voću. Stoga u kašici ima određena količina prirodnih šećera iz voća, a preostalo je skrobni deo (to je isto ugljeni hidrat), zavisno od sastava kašice.

U ugljene hidrate spadaju i vlakna, ali ona su takođe posebno istaknuta na deklaraciji. Dakle, pod pojmom „bez dodanog šećera” misli se da nema običnog kuhinjskog šećera kojem je hemijski sastav saharoza, niti bilo kojeg drugog zaslađivača poput glukozno-fruktoznog sirupa ili tome slično koji se stavljaju u slatkiše, gotove proizvode, umake, prelive i slično. To možete proveriti ako sami probate kašicu, da je vrlo malo slatka upravo zato što nema dodatog šećera. To je vrlo važno za decu da ne bi razvila potrebu za slatkim.

Na početku dohrane dete ne konzumira previše, već se tek priprema za svet odraslih s malim zalogajima. Kako dete stasava i bliži se prvoj godini, tako se i povećava broj namirnica koje sme da konzumira i bilo bi ih dobro kombinovati kroz obroke. Koliko dete treba dnevno uneti bilo čega (od preporučene hrane), odlučuje ono samo. Vi mu ponudite obrok u skladu s njegovom dobi, a ono bira količinu. Kada traži još, dajte mu još, a kada ne želi više, nemojte ga terati, jer deca imaju odlične signale i dobro znaju kada im je dosta.

Više od svega treba brinuti o kvalitetu obroka. Stoga bi ih trebalo pripremati kod kuće samostalno sa sezonskim i svežim namirnicama. Ukoliko imate domaće voće i povrće, smrznite ga i samo vadite iz zamrzivača i pripremajte svojem mališanu. Tada nećete morati da razmišljate čega ima u teglici kašice, jer ste vi kreator njegovog obroka. Naučićete ga na domaći ukus i miris hrane, a kasnije će i samo s vama pripremati obroke.