Roditelji koji imaju decu različitog pola najbolje znaju koliko se dečaci i devojčice razlikuju. Potpuno se drugačije ponašaju, na različite načine pokazuju nežnost, ljutnju ili tugu. Te razlike uslovljene su načinom na koji se roditelji ponašaju prema njima, odnosno vaspitanjem, jer postoje stereotipi da dečaci ne treba da plaču, kao i da devojčice treba da budu nežne i ekstrovertne. Međutim, u ovim razlikama veliku ulogu igraju i hormoni i genetika, pa se devojčice i dečaci različito ponašaju jer ih na to tera „hemija” njihovog tela. Po čemu se klinci i klinceze najviše razlikuju i šta je to svojstveno jednima, odnosno drugima?
Stručnjaci tvrde da su devojčice mnogo nežnije, radije se maze sa roditeljima i imaju veću potrebu za fizičkim dodirom. Dečaci će kao „zamenu” za maženje radije prihvatiti golicanje, rvanje, valjanje ili guranje i neće biti oduševljeni ako ih stalno mazite, ljubite, štipkate. Psiholozi tvrde i da su devojčice mnogo brižnije i da će u igri sa drugom decom devojčice uvek nastojati da budu u dobrim odnosima i da se međusobno pomažu, dok će dečaci biti pomalo „bezobzirni”. Njima je, naime, važno da se dobro zabave tokom igre, pa neće obratiti mnogo pažnje ako neko dete želi da se uključi ili nije zadovoljno svojom ulogom u igranju.
Dečaci više plaču! Psiholozi tvrde da ta „navika” ostaje od rođenja, jer je muški nervni sistem nerazvijeniji od ženskog, pa su mali dečaci skloniji stresu i češće plaču. Devojčice se ređe povređuju zato što su pažljivije i neće svesno uraditi ništa što ih može dovesti u opasnost. Dečaci su, sa druge strane, skloniji riskantnim poduhvatima i nebezbednim igrama. Kada se udare oni ne shvataju to tako tragično kao devojčice, a vrlo rado će se upustiti u neku avanturu, čak iako znaju da može biti opasna.
Neka istraživanja pokazuju i da su dečaci kao deca bolešljiviji od devojčica i češće imaju infekcije grla, nosa i uha. Takođe, češće imaju problema sa govorom. Psiholozi tvrde da dečaci nisu sposobni da nauče da govore i hodaju u isto vreme, već moraju da savladavaju jednu po jednu veštinu, dok devojčice mogu da nauče te dve stvari odjednom. Takođe, devojčice će se uvek igrati u manjim grupama, pa ako pogledate po parku uvek ćete na jednoj strani videti dve ili tri devojčice zajedno i grupu od pet šest dečaka sa druge strane. Saveti psihologa su da podstičete decu da se igraju sa suprotnim polom, jer na taj način upoznaju drugačije oblike ponašanja, shvataju razlike između polova i dopunjuju se međusobno u veštinama i interesovanjima.
Ipak, nijedno pravilo nije bez izuzetka, pa često ove razlike nisu toliko jasno izražene. Važno je da osluškujete svoje dete, upoznate njegove potrebe i u skladu sa njima se ponašate.
Komentari (0)