Naučnici su se napokon zvanično oglasili i saopštili da novac, ipak, može čoveka da učini srećnim. Rezultati opsežnog istraživanja, koje su sproveli Angus Diton, profesor na Univerzitetu Prinston, i Danijel Kineman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju za 2002, pokazuju da je nivo subjektivnog osećaja sreće u direktnoj vezi s količinom novca koju neko ima na računu.
Naučnici su došli do takvog zaključka na osnovu odgovora koje su prikupili od 450.000 Amerikanaca koji su učestvovali u anketi sprovedenoj u periodu od 2008. do 2009. Ali, to nije sve, jer su američki naučnici istovremeno obavili i analizu dvaju različitih tipova sreće. Prvi je emotivna sreća, ona koja govori o kvalitetu emocija, odnosno različitih osećanja (razdraganost, tuga, nežnost ili bes), i koja se kod pojedinaca svakodnevno javlja. Te emocije zavise od njihovih želja i nadanja, kao i od nivoa stresa kojem su svakodnevno izloženi.
Drugi tip sreće odnosi se na način na koji pojedinac doživljava kvalitet sopstvenog života. Na osnovu svih prikupljenih podataka, naučnici su zaključili da ove dve komponente sreće različito reaguju na količinu prihoda koje ostvarujemo u toku godine.
Naime, kada nam prihodi rastu, i naša percepcija života je u uzlaznoj fazi. Istina, u tom periodu raste i naša emotivna sreća, ali ona ima granice, jer kada godišnji prihodi dostignu nivo od 60.000 evra, emotivna sreća prestaje da raste, a kada padnu ispod ove sume, javljaju se negativna osećanja, stres i tuga.
Zanimljivo je, međutim, da naučnici nisu primetili izraženiji stepen emotivne sreće kod osoba koje ostvaruju godišnji prihod veći od 60.000 evra. Kod tih osoba jedino su zapazili pojačanu percepciju kvaliteta života, dok je nivo emotivne sreće ostao stabilan. Poruka ovog američkog istraživanja mnogima je odavno poznata: veći prihodi ne garantuju sreću, ali vas čine zadovoljnijim sopstvenim životom.
Komentari (0)