Koliko nas elektronika dekoncentriše?

Neki zadaci tokom dana su manje interesantni, pa se mnogi zbog dosade često loguju na društvene mreže, obavljaju privatne telefonske pozive i odgovaraju na privatne poruke…

Bez obzira imate li dijagnostikovan bilo kakav poremećaj koncentracije i hiperaktivnosti, ili jednostavno se s vremena na vreme ne možete se koncentrisati, današnji svet je pun stvari koje ometaju koncentraciju, pa nije ni čudno sa sve više ljudi ima upravo s time velikih problema.  

Samo pogledajte elektronske uređaje koji vas okružuju, od kompjutera, pametnih telefona, tableta i sličnih naprava… Svi oni putem svojih programa i aplikacija nude mogućnosti različitih povezivanja s prijateljima, poslovnim partnerima ili bilo kojom osobom na svetu. Sve to može uzrokovati dekoncentraciju na poslu, te odvlačiti pažnju od poslovnih zadataka.

Naravno, najbolji način da izbegnete takvu vrstu dekoncentracije da izbegavate sve što vam direktno ne služi u poslovne svrhe – recimo društvene mreže, privatni e-mailovi, web stranice nevezane za posao i tako dalje. No svi znamo da u mnogim slučajevima to će rešiti možda 50 posto problema. Drugih 50 posto će se odnositi na sve poslovne stvari od kojih ne možete pobeći, a velika su dekoncentracija.

Ako baš ne možete odoleti da barem jednom ne pogledate što ima novo na nekoj od društvenih mreža ili recimo privatnim e-mailovima i aplikacijama za slanje poruka, učinite to tokom odmora. To je jedini način na koji nećete prekinuti koncentraciju.

Za mnoge ljude e-mailovi su jedna od najvećih smetnji u koncentraciji. U nekim slučajevima čak su i veća nesreća od poruka i telefonskih poziva. Bez obzira radilo se o poslovnim i privatnim e-mailovima, pokušajte organizovati svoje vreme na način da ne prekidate trenutni posao odgovarajući na svaki novopridošli e-mail, nego rezervišite određeno vreme u danu kada ćete odgovarati na e-mailove. Makar se u današnje doba očekuju brzi odgovori, pokušajte rasporediti svoje e-mailove prema prioritetima, posebno dok priroda posla od vas zahteva brzinu i tačnost.

I dok se odgovaranje na e-mailove do jedne određene mere možete odložiti, odgovaranje na telefonske pozive može biti vrlo dekoncentrišujuće. Najbolji način za određivanje koje ćete pozive primiti, a koje propustiti, je da telefonske brojeve grupišete u one poslovne i privatne, te ih prema mogućnosti blokirate.

Drugi i nešto skuplji način je da odvojite privatni od poslovnog mobilnog, te na taj način selekcijski birate kome ćete se i kada javiti. Ako vam je za određeni posao potrebna posebna koncentracija, stišajte ili ugasite mobilni ili se javljate na pozive osobama kojima se morate javiti. Recimo, nadređenoj osobi, poslovnom partneru i sl.

Makar ga ponekad ne možemo izbeći, on isto tako kvari koncentraciju, te se često događa da ako tri posla obavljate paralelno za njihovo obavljanje vam treba duže nego da radite iste poslove jedan po jedan. Kada je to moguće, posvetite svoje vreme jednom zadatku ili problemu. Naime, ljudski mozak najbolje funkcioniše kada obavljate samo jedan zadatak i posao, a ne više njih odjednom. To će smanjiti ujedno i mogućnost grešaka, propusta, ali ujedno i skratiti vreme obavljanja određenog zadatka.

Neki zadaci tokom dana su manje, a neki više interesantni, pa se mnogi zbog dosade često služe različitim oblicima „zabave” kao što je logovanje na društvene mreže, telefonski pozivi i tako dalje kako bi razbili monotoniju. Naravno, to možda je način da ne zaspite od dosade, ali je ujedno i velika smetnja koja vam na kraju zbog loše obavljenog zadatka ili previše oduzetog vremena može predstavljati problem.

Jedan od načina na koji se možete prisiliti da obavite najdosadniji zadatak je da napravite pakt sami sa sobom te ne odgovarate na e-mailove, pozive, niti se služite bilo kojom elektronskom napravom radi zabave. Možda vam to neće ići odmah od ruke, jer moć kojim vas sve to privlači ponekad je jednaka bilo kojoj drugoj zavisnosti, ali jednom kada uspete, shvatićete koliko je bolje raditi bez stalnih prekida.

Dugotrajni rad za kompjuterom, zavisnost od mobilnog, generalno internetu mogu dovesti po povećanog nivoa stresa, koji uzrokuje smetnje i dekoncentraciju, ali i fizičke smetnje kao što je glavobolja, umor očiju, iskrivljena kičma, usporenje metabolizma, te druge psihičke probleme. Osim redovnog vežbanja i zdrave ishrane, nemojte zaboraviti na redovne pauze između rada s elektronskim napravama, kako bi se vaše telo i mozak odmorili od neprestane napetosti i koncentracije. Vreme odmora provedite na vazduhu, kratkoj šetnji, dalje od elektronike, a neki stručnjaci i savetuju kratke vežbe joge ili pak kratki počinak.