U Velikoj Britaniji se razmatra povećanje nadoknada davaocima sperme i jajnih ćelija da bi se obezbedio njihov dovoljan broj za ljude koji žarko žele bebu, ali ima i onih koji upozoravaju da bi velike sume novca za "obnovljive" ćelije mogle da dovedu do komercijalizacije ljudskog tela.
Ženska organizacija "Ne eksploataciji jajnih ćelija" (No2eggexploition) smatra da bi povećanje nadoknade za davanje jajnih ćelija žene lošijeg materijalnog stanja navelo da se u velikom broju podvrgnu potencijalno opasnoj intervenciji.
Za razliku od relativno jednostavnog davanja sperme, dobijanje jajnih ćelija je znatno složenije i skopčano sa određenim rizicima.
Žena donator mora da se podvrgne hormonskoj terapiji za stimulaciju jajnika da bi se proizvodile jajne ćelije koje se zatim uzimaju operativnim putem, pod anestezijom.
Glavni rizik za zdravlje je razvoj sindroma hiperstimulisanih jajnika koji u najekstremnijim slučajevima može da se završi fatalno. To se retko dešava ali, prema tvrdnjama ženskih organizacija, ne postoji način za praćenje rizika.
Iako je davanje jajnih ćelija invazivan i dugotrajan postupak, žena davalac dobija onoliko koliko i muškarac koji daje spermu – najviše 250 funti. To je ponižavajuća suma, kaže Lora Vitdžens iz Nacionalne organizacije za davanje polnih ćelija (National Gamete Donation Trust NGDT), koja mnoge ostavlja na gubitku i ne pravi razliku između davalaca sperme i jajnih ćelija.
U Velikoj Britaniji se smanjio i broj davalaca sperme, za šta se okrivljuje ukidanje anonimnosti davalaca.
Profesorka medicinske etike i humanističkih nauka na Univerzitetu u Londonu Dona Dikinson oštro se protivi plaćanju, koje bi, kako kaže, stvorilo tržište delova ljudskog tela.
"Duboko saosećam sa ženama koje žele jajne ćelije jer očajnički žele dete, ali moramo da mislimo i na dobrobit žena koje daju te ćelije i zašto to rade", rekla je Lora Vitdžens. Ona je takođe dovela u pitanje etičku razliku koja je povučena između dobijanja novca za davanje jajnih ćelija i stavljanja bubrega na prodaju.
"Ovo zaista moramo da razjasnimo. Za razliku od bubrega, jajne ćelije imaju ograničeni životni vek, one jednostavno uginu 10 do 15 dana posle oslobađanja iz folikula. Mi spašavamo jajne ćelije koje bi inače propale", kaže predsednik Britanskog društva za veštačku oplodnju Toni Raderford.
On smatra da planovi za uvođenje većih nadoknada treba da se pažljivo razmotre i prate.
"Žene davaoce treba vrlo pažljivo birati, mi zaista ne želimo da vidimo nekoga kako se profesionalno time bavi, dajući jajne ćelije stalno iznova", dodao je Raderford. Sličnog mišljenja je i Lora Vitdžens iz NGDT-a.
"Treba da ustanovimo sumu koja bi poštovala doprinos koji pružaju žene donatori, a da to ne postane način zarađivanja novca za život. Takođe moramo da se borimo protiv poskupljenja veštačke oplodnje koje bi mnoge parove onemogućilo da joj se podvrgnu", kaže Lora Vitdžens.
I zagovornici i protivnici povećanja nadoknada smatraju da su neki aspekti principa davanja jajnih ćelija u zamenu za veštačku oplodnju već uspostavljeni.
Onim parovima koji imaju problema sa začećem, a ne mogu da plate veštačku oplodnju, program "razmene jajnih ćelija" nudi mogućnost da daju svoje jajne ćelije neplodnim parovima u zamenu za popust ili čak besplatnu intervenciju.
Komentari (0)