Posttraumatski stresni poremećaj uglavnom se povezuje s preživelima nakon rata i većih nesreća, ali nova istraživanja pokazuju da ga sve češće izaziva i rođenje deteta.
Dijagnoza je kod većine žena koje pate od tog poremećaja pogrešno dijagnostifikovana i lečena. Nova studija sugeriše da PTSP nakon porođaja postaje sve češći – trećina mladih mama iskustvo porođaja opisuje kao zastrašujuće.
‘Boje se za svoj život i život deteta’, objašnjava profesorka Debra Creedy, australijski psiholog koja je sprovela istraživanje na hiljadu novih majki koje prethodno nisu imale nikakvih psihičkih problema.
‘Ako se ne pozabave tim emocijama, one mogu ostaviti trajne posledice na ženu.’
Iako se postporođajni PTSP čini sličnim postporođajnoj depresiji, zapravo su vrlo različiti. Simptomi postporođajne depresije isti su kao kod kliničke depresije, u ozbiljnijim slučajevima uključuju nagon da se povredi dete ili opsesivan strah o detetovom zdravlju.
Kod PTSP-ja može biti i napada panike, flashbackova, noćnih mora, osećaja tuge i otuđenosti.
Maureen Treadwell, suosnivač Birth Trauma Associationa, veruje da se broj žena koje pate od PTSP-ja povećava, i to zbog sve većeg pritiska koji se stavlja na majke.
‘Istraživanja su pokazala da su deca sve veća, što može rezultirati otežanim porođajem. Žene su sve teže, što povećava rizik od komplikacija prilikom porođaja i opasnosti od dijabetesa, što opet povećava rizik od oboljenja tokom trudnoće. Žene sve kasnije postaju majke, što opet povećava traume kod porođaja.’
Generalna je zabluda da je porođaj nešto što bi trebalo biti jednostavno, pa čak i glamurozno. Kada se žena s takvim nerealnim očekivanjima suoči s teškim porođajem, veća je verovatnoća da će oboleti od postporođajnih emocionalnih problema, smatra Treadwell.
Posledice toga mogu potrajati i godinama, otkriva dr. Susan Ayers sa Sussex Universityja, psiholog i vodi istraživač na tom području.
PTSP značajno povećava i rizik da će majka u sledećim trudnoćama patiti od teskobe, a to kaže, može uticati i na njen odnos s detetom.
‘Mogu postati prezaštitnički nastrojene, prezabrinute za dete ili nemaju nikakve osećaje prema detetu.’
Iako nekim majkama uspeva spontano prebroditi te osećaje, postoji opasnost da to preraste u hronično stanje, zbog čega se ‘raspadaju brakovi, a majke ne mogu razviti normalnu vezu s decom’.
Doktorka Ayers rešenje vidi u preventivnim merama, tačnije nacionalnom sistemu rutinskih procena psihičkog stanja i stručne podrške novim majkama.
Komentari (0)