Većina stanovnika Srbije ne unosi dovoljno vitamina C u organizam, a istraživanja pokazuju da je prosečan dnevni unos ovog važnog vitamina u mnogim zemljama veoma mali, daleko ispod i najnižih preporuka. Procenjuje se da je dnevni unos četvrtine Amerikanaca ispod 39 miligrama, a da tek jedna polovina Nemaca unosi preporučene doze.
Iako je do sada objavljeno više od 50.000 naučnih radova u stručnim medicinskim časopisima o vitaminu C i dalje ovaj vitamin predstavlja tačku oko koje postoje velika neslaganja u stručnoj javnosti. S jedne strane je grupa naučnika koja tvrdi da vitamin C ima skoro natprirodna svojstva i da je lek za skoro sve bolesti, dok drugi tvrde da je vitamin C supstanca koja nema ni blizu tako velike moći.
Prva neslaganja se javljaju već oko doze koju treba unositi dnevno. Zvanične preporuke su donedavno iznosile 60 miligrama, dok poslednjih godina pojedine institucije savetuju dnevni unos od 90 miligrama. Međutim, dobar deo naučnika se slaže da su to male doze koje ne omogućavaju da vitamin C ispolji pun kapacitet i da ga treba unositi u znatno većim dozama. Druga grupa istraživača tvrdi da nema potrebe da se uzimaju velike doze, jer sve količine koje uzmemo iznad preporučenih vrlo brzo eliminišemo iz organizma.
– Kada se govori o potrebama za vitaminom C, moramo znati da ga visoke temperature razaraju i da se tokom kuvanja namirnica izgubi više od jedne trećine ovog vitamina – objašnjava profesor dr Branko Jakovljević sa Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
– Duvanski dim i aerozagađenje, odnosno ugljen-monoksid, takođe su neprijatelji ovog vitamina. I aspirin povećava izlučivanje vitamina C. To znači da se pušačima i osobama koje žive u gradovima sa visokim aerozagađenjem preporučuje povećani unos.
Vitamin C nije samo askorbinska kiselina već kompleks u koji ulaze i brojni bioflavonoidi, rutin, faktor K. Međutim, farmaceutska industrija je u svojim laboratorijama izolovala samo askorbinsku kiselinu i nazvala je vitamin C.
– Efekat prirodnog vitamina C i askorbinske kiseline nije isti. Prirodni vitamin C je delotvorniji od svih dodataka ishrani koje danas koristimo kaže profesor Jakovljević. – Biološka aktivnost sintetičkih vitamina je od 50 do 70 odsto manja nego vitamina prirodnog porekla. Kada uzimamo vitamin C sintetičkog porekla, telu su potrebne puno veće doze, ali ni tada efekat neće biti isti kao kod prirodnog vitamina.
Veoma su retki suplementi u kojima se nalazi isključivo prirodni vitamin C. Razlog tome je mali broj namirnica u kojima se ovaj vitamin nalazi u dovoljnoj količini da se može koristiti za proizvodnju suplemenata. Namirnica sa najvećim sadržajem vitamin C je acerola – plod sličan trešnji koji raste u zapadnoj Indiji, Centralnoj i Južnoj Americi. To je plod koji ima četiri puta više vitamina C nego šipak i čak trideset puta više od pomorandže ili limuna. Visok sadržaj vitamina C u ovoj biljci (1.677 mg na 100 grama) čini je jedinom pogodnom za proizvodnju suplemenata sa prirodnim vitaminom C, pa ni takvi suplementi nemaju istu moć kao prirodni vitamin C.
USPORAVA STARENJE
Vitamin C je, kaže dr Branko Jakovljević, snažan antioksidans. On ispoljava pozitivan efekat u svim bolestima i stanjima povezanim sa pojačanim oksidativnim stresom (proces starenja, dijabetes, oboljenja kardiovaskularnog sistema, hipertenzija, tumori, Alchajmerova bolest, katarakta). Osim toga, olakšava apsorpciju gvožđa u digestivnom traktu i ubrzava zarastanje rana, opekotina i sprečava krvarenje desni.
Komentari (0)