Koji papiri su potrebni da biste dobili pomoć za bebu

Da bi dobili pravo na pomoć kao što su roditeljski ili dečji dodatak koji iznosi svega 2.964 dinara mesečno, roditelji treba da posete najmanje pet institucija, od opštine i SUP-a do sudova i poreske uprave (na čije overe dokumenata čekaju nedeljama) i da sakupe oko 15 dokumenata koji ih na kraju koštaju bar koliko i jedan dodatak.

Beograđanka M.J., majka četvoromesečne bebe, već mesecima skuplja papire koji su joj potrebni za jednokratnu pomoć od 35.000 dinara. I – još nije pribavila sve.

– Za sada sam pribavila sva moguća zdravstvena dokumenta, nalaze komisije za trudničko, razne doznake i obrasce poput M2 obrasca za PIO, kopiju krštenice, državljanstva i venčanog lista. Najveći problem je to što mi je muž strani državljanin pa se mučimo da preko amabasada pribavimo internacionalna dokumenta koja nam takođe traže. Pošto bebu nema ko da mi čuva, dok ja jurim po raznim institucijama i nedeljama čekam da overe jedan papir, svuda je vodim sa sobom. Zato često moram da plaćam taksi, a kad nemam dovoljno novca, stavim je u kolica i peške idem i po sat i po vremena do određene ustanove – priča M.J.

Najveći apsurd bio je, kaže, kada je po uverenje da joj dete nije oduzeto morala dva puta da odlazi u sud, a onda je po isti taj dokument morala dva puta da ide i u socijalno.

– Prvo idete da predate molbu za uverenje, pa onda čekate minimum nedelju dana da vam to uverenje izdaju – dodaje naša sagovornica.

Ista borba s birokratijom sleduje i roditelje koji zatraže pomoć u vidu dečjeg dodatka. A kad donesu hrpu papira i dokažu da su im primanja dovoljno niska da bi ovo pravo ostvarili (najviše 9.000 dinara mesečno po članu domaćinstva), desi se da ih odbiju zbog veličine stana.

– Odbili su me zbog viška sobe u stanu. Taj stan je nasledstvo i nema veze sa nemaštinom u kojoj živimo. Suprug je nezaposlen i po članu porodice imamo primanja koja ne prelaze 7.000 dinara mesečno. Ali, poručeno nam je da tu sobu izdamo i tako popunimo kućni budžet – priča M.Z. iz Beograda.

U Ministarstvu za socijalnu politiku odgovaraju da je u toku izrada jedinstvenog informacionog programa koji će olakšati proceduru i koji bi trebalo da bude gotov polovinom sledeće godine.

– Program će povezati različite resore koji imaju podatke o najugroženijima i biće potrebno manje papirologije u ostvarivanju prava na pomoć – kažu za ”24 sata” u Ministarstvu.

Pravo na roditeljski dodatak mesečno ostvaruje oko 62.000 korisnika za 63.000 dece, a pravo na dečiji dodatak mesečno dobija oko 210.000 korisnika za oko 400.000 dece.

– za prvo dete – jednokratno 35.045,28

– za drugo dete 5.710,01 u 24 rate

– za treće dete 10.277,55 u 24 rate

– za četvrto dete 13.703,25 u 24 rate

prvo, drugo, treće i četvrto dete 2.964,78

– da je državljanin Republike Srbije;

– da ima prebivalište u Republici Srbiji;

– da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Redosled rođenja utvrđuje se prema broju živorođene dece majke u momentu podnošenja zahteva za novorodjeno dete. Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva majke i sledećih dokumenata:

– originalnih izvoda iz Matične knjige rođenih za svu decu, koji ne mogu biti stariji od 6 meseci;

– fotokopije prijava prebivališta za decu;

– originalnog uverenja o državljanstvu Republike Srbije za majku koje ne može biti starije od šest meseci;

– fotokopije lične karte;

– fotokopije overene zdravstvene knjižice majke;

– uverenja Centra za socijalni rad po mestu stanovanja da: neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja;

– fotokopije kartice tekućeg računa kod ”Poštanske štedionice”. Korisnicima koji nemaju otvoren tekući račun, službenim putem biće otvoren tekući račun kod ”Poštanske štedionice”.

Ako dodatak traži otac deteta, uz ostala dokumenta mora da podnese jedan od sledećih dokaza da se majka ne stara o detetu:

– izvod iz matične knjige umrlih za majku,

– uverenje centra za socijalni rad o činjenici da je majka napustila dete,

– odluku suda da je majka lišena roditeljskog prava,

– izveštaj komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti majke ili rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti,

– potvrdu nadležne ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora za majku.

– izvod iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici;

– uverenje da si državljanin Republike Srbije;

– dokaze o prebivalištu za sve članove zajedničkog domaćinstva (vade se u MUP-u);

– fotokopija svoje overene zdravstvene knjižice;

– dokaze o posedovanju odnosno neposedovanju nepokretnosti, kao i odgovarajućeg stambenog prostora (izvod iz zemljišnih knjiga – vlasnički list, ugovor o kupovini nepokretnosti, rešenje Poreske uprave, uverenje iz Katastra ili ugovor o korišćenju stana);

– potvrdu o prihodima za sve članove zajedničkog domaćinstva za tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva (potvrde poslodavca, Poreske uprave, Fonda PIO, NSZ i slično);

– potvrdu o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve članove zajedničkog domaćinstva (potvrda iz Katastra);

– sudsku presudu ili potvrdu poslodavca o obustavi od plate ako u porodici neko dobija ili daje izdržavanje;

– potvrdu o svojstvu redovnog učenika za decu školskog uzrasta (dobija se u školi);

– potvrdu centra za socijalni rad da se staratelj ili hranitelj neposredno brine o detetu;

fotokopiju kartice tekućeg računa.

Za samohrane roditelje potreban je, zavisno od konkretne situacije, jedan od ovih dokaza:

– izvod iz matične knjige umrlih za drugog roditelja ili rešenje o proglašenju nestalog lica umrlim;

– sudska presuda o samostalnom vršenju roditeljskog prava;

– rešenje invalidske komisije i potvrda Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da roditelj nije ostvario pravo na porodičnu penziju;

– potvrda vojnog odseka da je drugi roditelj na odsluženju vojnog roka;

– potvrda nadležnog kazneno-popravnog zavoda da je drugi roditelj na odsluženju zatvorske kazne duže od šest meseci.

Kad dete ne ide u školu ili ima smetnje u razvoju

Za decu koja iz opravdanih razloga ne idu u redovnu školu ili imaju smetnje u razvoju potrebno je doneti i:

– potvrdu nadležne zdravstvene ustanove o razlozima za neredovno školovanje;

– akt o razvrstavanju za dete ometeno u razvoju (o stepenu psihofizičke ometenosti – deteta mišljenje daju opštinska, odnosno gradska komisija nadležna za pregled dece sa smetnjama u razvoju i njihov rad je besplatan);

– akt o produženju roditeljskog prava ako je ono produženo i posle punoletstva deteta.